PRAZNIK PEDESETNICE
Sveta Trojica obeležavaju se u nedelju koja pada na pedeseti dan od Vaskrsenja Gospodnjeg. Čine je Otac, Sin i Sveti Duh. Blaženi su oni koji su prosvećeni jevanđelskom svetlošću Sina Božjeg i zagrejani životvornom toplotom Duha Svetoga. Njihova je savest mirna, jer im je život saglasan sa verom u Boga.
Nekada su saracenski mudraci zapitali svetog Ćirila, brata svetog Metodija:
„Kako to vi hrišćani jednoga Boga delite na tri Boga?“
„Ne hulite na Svetu Trojicu“, odgovorio im je sveti Ćirilo filozof.
„Bog Otac, Bog Sin i Bog Duh Sveti su tri lica, ali su jedno biće. Pogledajte sunce. Njega je Bog postavio na nebu kao sliku Svete Trojice. U njemu su tri stvari: krug, svetlost i toplota. Isto tako kao što su u Svetoj Trojici: Otac, Sin i Sveti Duh. Krug sunčev je slika Boga Oca, jer, kao što krug nema ni početka ni Kraja, isto tako je i Bog bez početka i beskrajan. I kao što iz sunčevog kruga proizilaze sunčevi zraci i toplota, tako se i od Boga Oca rađa Sin i ishodi Duh Sveti. Svetlost koja proizlazi iz sunca i osvetljava sve što je pod nebom, slika je Boga Sina, koji je rođen od Oca i koji svojim Jevanđeljem prosvećuje ceo svet. A sunčeva toplota, koja zajedno sa svetlošću izlazi iz istog kruga, slika je Boga Duha Svetoga, koji prevečno ishodi od Boga Oca.
Dakle, razgledajte sunce i poznaćete Svetu Trojicu. Sunce se sastoji od tri stvari: kruga, svetlosti i toplote; ali se ono ne deli na tri sunca, iako svaka od tih triju stvari ima svoje naročito svojstvo. Jedno je kružni oblik, drugo – svetlost, a treće – toplota. No, ko će reći da to nije jedno, već tri sunca? Tako i Sveta Trojica, iako ima tri lica (Otac, Sin u Sveti Duh), pored svega toga, po Božanstvu se ne deli na tri Boga, već ostaje jedan Bog“.
Ostaje Trojica Jednosušna i Nedeljiva.
Ovo filosofsko i očigledno objašnjenje neka zadovolji umove koji hoće da znaju štogod o trojičnom jedinstvu Gospoda Svedržitelja. Za nas, međutim, važnije je da i svoj život uredimo u saglasnosti sa verom i učenjem Reči Božje. Pomoću vere mi znamo da je Bog Otac krug ili izvor iz koga izvire sve vidljivo i nevidljivo. On je svemoćna sila koja upravlja životom i smrću, zdravljem i bolestima, srećom i nesrećama…
Mnogi imaju udela u našoj sudbi, ali mi potpuno zavisimo od Boga. Samo On može zlo što nas je zadesilo da okrene na dobro. Zato uvek treba da smo pokorni njegovoj blagoj volji. Uvek da Ga molimo i nikada da ne ropćemo protiv svoje sudbine. Jer je On moćan da kazni, ali i preblag, da pomiluje i nagradi.
Iz večnog kruga Boga Oca izlazi svetlost da osvetli put našeg života. Hristos Sin Božiji je ta svetlost svetu. I sam Bog Otac o tome glasno svedoči s neba govoreći: Ovo je Sin moj ljubljeni, Njega poslušajte (Lk. 9,35). I naša vera zahteva da se postupa tako kako nas uči Hristovo Jevanđelje: da budemo svetlih duša, čistih srdaca i uzvišenih misli; da budemo ispunjeni ljubavlju i pravednošću prema bližnjima svojim: da ne činimo drugima ono što ne želimo da se i nama čini; da budemo miroljubivi, iskreni, trpeljivi i usrdni u dobročinstvima i postojani u molitvi Bogu.
Toplota sunčeva budi celu prirodu i uliva nov život u nju. Isto tako i Duh Sveti, koga šalje Bog Otac, moćno zagreva hladna i tvrda srca, blagodatno oživotvorava duh i dušu, prosvećuje razum i pokreće sveta i blagorodna osećanja. Stoga naša vera zahteva da svesrdno čitamo jevanđelsku reč Božju, revnosno da posećujemo opšte bogosluženje i da
se bez odlaganja osvećujemo svetim crkvenim tajnama. Blaženi su oni koji su prosvećeni jevanđelskom svetlošću Sina Božjeg i zagrejani životvornom toplotom Duha Svetoga. Njihova je savest mirna, jer im je život saglasan sa verom u Boga.
Dakle, tri lica u Boga jedno su biće, koje na razne načine razmišlja o svome razumnom stvorenju. Idimo i mi neprestano putem života osvetljenim trojičnom svetlošću. Da idemo za Hristom Spasiteljem, jer ko ide za Njim, neće hoditi po tami, nego će imati videlo života (Jn. 8,12). Care Nebeski, Utešitelju, Duše Istine, riznico dobara i davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistoće, spasi i blagi, duše naše.