VELIKI KNJAZ

Portret na kome Knjaz Miloš Obrenović visi na zapadnom zidu doma Karađorđevića ili mnogo oblika srpskog establišmenta na jednom mestu.

 

Knez Miloš Obrenović rođen je 18. marta 1780 a preminuo 26. septembra 1860 godine, vladao je Srbijom u dva navrata, od 1815 do 1839 godine i od 1858 do 1860 godine. Bio je veliki državnik i diplomata, autoritativan političar i bogat čovek. Jedan je od najzaslužnijih za nezavisnost Srbije i dobar politički status Srbije u Evropi.

Drugi Srbski ustanak iz 1815 godine je otpočeo čuvenim rečima koje je izrekao tada vojvoda a kasnije Knjaz Miloš Obrenović:

„Evo mene, evo vas, eto rata Turcima!“

Veliki knjaz Miloš Obrenović kraljevski portret litografija
Veliki knjaz Miloš Obrenović kraljevski portret – litografija

Godine 1815, 23. aprila Miloš je stao na čelo Drugog srpskog ustanka. Učestvovao je u najvažnijim bitkama i lično vodio pregovore sa Turcima. Tako je 25. oktobra 1815. godine sklopio usmeni dogovor sa Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi u Beogradskom pašaluku. Dogovor je regulisan posebnim fermanom, kojim je Srbija i zvanično dobila nekoliko značajnih povlastica.

Knjaz Miloš Obrenović nije birao načina da učvrsti svoj položaj i da izbori što veću autonomiju za Srbiju. Turke je potkupljivao, a potencijalne konkurente za vlast je uklanjao. Radio je na razvoju države ali je isto tako radio i za sebe.

Time je otpočeo proces stvaranja moderne srpske države za šta je najviše zaslužan sam knjaz Miloš Obrenović. I sa njim je nastala nova srpska dinastija i srpski establišment – domaća elita.

Ko ne zna iz istorije Knjaz Miloš Obrenović je prvi svetski državnik u svetu koji je Ustavom ukinuo ropstvo kao oblik stanja nekog čoveka i to 1835 godine, pre svih zapadnih zemalja. To je član Član 118. Sretenjskog ustava kojim je zabranjeno ropstvo, navodeći da rob bez obzira da li je došao sam ili sa nekim, stupanjem na tle Srbije postaje slobodan čovek. Ovim ustavom je bila uspostavljena i sloboda veroispovesti, gde je čl. 97. osiguravao bezbednost i zaštitu države svim svojim građanima, bez obzira koje vere oni bili.

No, istorija će ga zapamtiti i po tome što je naredio ubistvo svog kuma Karađorđa, po tome da je gušio neke ustanke srba protiv Turaka, kao i po despotskoj vladavini protiv koje su se narodni poslanici dugo borili i na kraju samog knjaza prognali iz Srbije.

Miloš nije birao načina da učvrsti svoj položaj i da izbori što veću autonomiju za Srbiju. Turke je potkupljivao, a potencijalne konkurente za vlast je uklanjao.

Kada je jula meseca 1817. godine u Srbiju tajno došao Karađorđe radi dogovora o organizovanju zajedničkog ustanka Grka, Srba i Bugara, Miloš je iz „državnih razloga“ naredio da se Karađorđe ubije.

Sad, što ga pominjem i u kom kontekstu?

Zanimljivo je da sam neobavešten i neuk pre dosta vremena oženio jednu princezu ali iz suparničke dinastije, od Karađorđevića. To je moja draga žena, iz roda Karađorđevića, rodna grana Ristića iz Topole.

Uz moje ničim dokazano poreklo od Cara Šćepana Malog, mi smo idealan spoj serbske mito aristokratije, „new establishment with old roots“ – što bi rekli prevejani englezi.

U svemu tome je bitno navesti da mi živimo u porodičnoj kući moje žene u kojoj je živeo i boravio njen deda, takodje od Karadjordjevića, koji nam je ostavio ovu sliku Knjaza Miloša u prilogu. A deda je da paradoks bude veći bio deo posleratnog crvenog establišmenta koji je sistematski zatirao sve tragove starih aristokratskih establišmenata. Deda je jedno vreme bio direktor Beobanke i čak je jedna novčanica SFRJ-ota imala njegov potpis. Trebao je da postane guverner Narodne banke ali zbog bolesti nije preuzeo tu funkciju. A za sve to vreme njegova, odnosno naša sdašnja kuća, bile je pravoslavna.

I tako jednog dana kad smo ušli u dedinu staru kuću dok su majstori na tavanu iznosili smeće i šut, pošto je isti bio u haosu, nađoše radnici pod hrpom cigli i blata sliku Knjaza Miloša. Uprljana, musava, iskrivljena, bez rama, veliki knjaz Miloš u jadnom izdanju.

Pitaju nas šta da rade sa slikom.

Žena moja zgranuta, otkud dinastički arhi neprijatelj u domu Karađorđevića. Zbunjen i ja, zbunjeni i radnici sa našom zbunjenošću.

Elem, uzesmo mi sliku i stavismo je onako nikakvu u podrum. I tamo je baš kao i knjaz Miloš svojevremeno, bila u izgnanstvu mesecima dok smo mi razmišljali šta sa njom da radimo. To je postalo ozbiljno dinastičko pitanje, barem za moju ženu, princezu, jer ko od pravih aristokratija trpi konkurenciju za razliku od mene, pošto je kod „mog pretka“ Šćepana Malog sve bilo moguće pa i da jedan avanturista postane car nikad pokorene slovenske Sparte.

Na kraju, demokratski a ne aristokratski, donesmo odluku da sliku očistimo, restauriramo i uramimo.

Kakav apsurd, Karađorđevići obnavljaju Obrenoviće?

To ima samo u Srbiji, uz malu pomoć Crne Gore

Sve u svemu uzesmo sliku i ja je odnesoh u galeriju Beli anđeo da mi je očiste i srede, zastakle i stave neki paspartu i pristojan ram dostojan velikog knjaza. Ako je Srbija u sebi ideološki i vrednosno podeljena, u našem domu biće pomirena, Karađorđevići i Obrenovići će živeti u miru uz nadzor Šćepana Malog.

Kad sam došao po sliku a ona živnula, bljesnula u novom ramu, sam knjaz kao da je živ na njoj. Gospođa koja mi je davala sliku reče mi: „Gospodine, mi kad smo skinuli stari paspartu sa ove slike videli smo da je ovo zvanična litografija sa dvora Obrenovića jer ima njihov kraljevski pečat i napomenu kad je štampana. Ovo je kao antikvitet vredna slika, stoga smo vam na poleđini paspartua ostavili izrez da se vidi kraljevski grb kao pečat“.

Trep, trep, trep (zbunjen trepćem, šta da kažem u tom trenutku).

Portret knjaza Miloša Obrenovića na zidu Karadjordjevića

Uzeh sliku i odnesoh je kući. Stavih je na zapadni zid da veliki knjaz Miloš gleda sve koji u naš dom Karađorđevića ulaze.

Dve srpske dinastije, komunisti, brđani čobani aristokrate by Monte Negro, sve u svemu ujedinjeni srpski establishment, makar kod nas u domu 🙂

Knez Miloš je vladao autokratski, stalno odbijajući da ograniči i deli vlast, zbog čega je protiv njegove vlasti bilo podizano nekoliko buna. Najznačajnija je bila Miletina buna koja je za posledicu imala donošenje kratkotrajnog liberalnog Sretenjskog ustava koji je postavio temelje pravnog poretka u zemlji.

Tokom svoje prve vladavine, knez Miloš je bio najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od imućnijih na Balkanu, a tokom izgnanstva poslovno su ga pretekli drugi veletrgovci. Iako je bio nepismen tokom njegove prve vladavine osnovane su 82 škole, 2 polugimnazije, 1 gimnazija i Liceum Knjažestva serbskog, koji predstavlja temelj visokog obrazovanja. Tokom kratkotrajne druge vladavine naložio je da se progone politički protivnici za koje je smatrao da su odgovorni za njegovo višegodišnje izgnanstvo ali je i usvojen Zakon o skupštini čime se u zemlji utemeljio parlamentarni sistem.

Zlatko Šćepanović

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.