SLATKOĆA KOJA OPIJA
Izraz „jedna čaša vina“ je već ustaljen kod onih koji imaju meru u ovoj vrsti pića i ispostavlja se da je to upravo prava mera kada vino može zdravstveno da prija. Sve preko toga ne valja iz više razloga.
Mnogi veruju da je jedna čaša vina bezopasna, pa je ispijaju svakodnevno kao naviku zdravog načina života. To je tačno, jer čaša vina dnevno ne može da škodi, ali ispostavlja se da i ta “samo jedna čaša”, prosečne zapremine 175 mililitara, u sebi može da sadrži poprilično više od preporučene dnevne doze šećera.
Od svih vina, crveno vino sadrži najmanju količinu šećera. U jednoj čaši ovog pića, šećera ima svega 0,9 grama. U tom smislu, belo vino je “slađe” za polovinu jednog grama, tj. čaša belog vina u sebi sadrži 1,4 grama šećera.
Sasvim je očekivano da slatka desertna vina, u koje se ubraja šampanjac, ima ujedno i najveću količinu šećera. U čaši jednog ovakvog vina stane čak sedam grama šećera! Ako znamo da se jednom kašičicom meri oko četiri grama šećera, onda u samo jednoj čaši penušavca nalazi se bezmalo dve pune kašičice šećera!
“Američka asocijacija za srce” preporučuje da žene ne konzumiraju više od šest kašičica šećera dnevno, dok je unos kod muškaraca ograničen na najviše devet kašičica. To znači da bi dve ili tri čaše šampanj vina već dobacile do dozvoljenog dnevnog unosa šećera za odraslu osobu.
“Dodati šećeri, kao što su oni koji se nalaze u vinima, vrlo su doprineli rastućoj epidemiji gojaznosti među Amerikancima”, ističe “Američka asocijacija za srce”, inače udruženje koje se bavi praćenjem srčanih bolesti u SAD.
Ni na polju unetih kalorija vino ne stoji baš najbolje. Čaša crvenog vina od 175 mililitara, koje u sebi ima od 13,5 do 16 odsto alkohola, može da sadrži i do 195 kalorija. Ovo je mera koju ima jedna čaša suvog crvenog vina, poput Pino noara ili Kaberne sovinjona. Ipak, slatko desertno vino daleko prednjači u kalorijskom iznosu, tako da se u samo jednoj čaši nekog od “vinskih slatkiša” može naći i do 275 kalorija!
Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje konzumiranje alkoholnih pića, ali samo kada su u pitanju sva ostala pića osim vina. Ovo magično piće uspelo je da ostane oslobođeno anatemisanja zbog toga što je brojnim studijama utvrđeno da sadrži brojne antioksidante i potpomaže zdravlju srca.
Da ni sam alkohol nije toliko loš, svedoče i određene kliničke studije koje su pokazale da on povećava nivo dobrog holesterola (HDL), dok istovremeno smanjuje zgrušavanje krvi i upalu u organizmu, što je najuže povezano sa sprečavanjem nastanka srčanih bolesti. Takođe, kod onih koji umereno piju alkohol utvrđeno je da imaju manji rizik od demencije, moždanog udara, artritisa, kamena u bubregu i problema sa prostatom.
Studija Fondacije za istraživanje zavisnosti iz Kanade utvrdila je koliko je umerenost u piću prava mera kojom bi alkohol trebalo da se tretira u zdravstvene svrhe. Kanadski istraživači su pojili miševe običnom vodom, kao i vodom pomešanom sa različitim količinama alkohola – od niske preko umerene pa do maksimalne, ali ipak podnošljive količine. Rezultati su pokazali da je grupa miševa kojoj je davana voda pomešana sa najnižom dozom alkohola prva umrla. Za njom su poumirali miševi kojima je davana voda sa najviše alkohola, a zatim i miševi koji su pili vodu sa umerenim alkoholom. Ovi nalazi ukazuju na to da umereni konzumenti alkoholnih pića žive duže od slučajeva obe krajnosti, kao i od onih koji uopšte ne piju.