RADOST BESKRAJNA UMESTO PRIVREMENE
Da bi put ka Carstvu Nebeskom imao vrednost u očima Božijim, neophodno je da svaki čovek tim putem korača uz veliko trpljenje. Postavlja se pitanje u čemu pronaći to trpljenje, pa ruski duhovnik Viktor Gurjev nudi tri načina.
Da bismo se češće opominjali toga da je naš život na nebesima i da bismo se što manje vezivali za zemaljsko, da bismo se naučili smirenju, da bismo se na doličan način pripremili za Carstvo Nebesko, određeno nam je da u Carstvo Nebesko hodimo uskim putem. “U svetu ćete imati žalost” (Jn. 16, 33), uči nas Gospod Isus Hristos. “Svi koji hoće da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni” (2. Tim. 3, 12), govori apostol Pavle.
Ali, da bi ovaj uski put imao vrednost u očima Božijim, neophodno je da njime koračamo sa trpljenjem. A gde da nađemo to trpljenje?
Kao prvo, da se ugledamo na Samoga Gospoda Isusa Hrista. Poznato nam je da se On rodio u skromnoj pećini i da Ga Mati nije stavila u kolevku, nego u jasle. Odmah posle Njegovog rođenja pojavili su se zločinci koji su tražili da Ga ubiju, tako da je Bogomladenac bio prinuđen da beži daleko u tuđu zemlju. Čitavog života svoga nije imao mesta gde bi glavu sklonio. Za bezbrojna dobročinstva Njegova, ljudi su Mu uzvraćali samo zlom. Ismevali su Ga, izlagali Ga poruzi, ogovarali, tukli, pljuvali Mu u lice i najzad Ga razapeli između razbojnika. Češće ćemo Ga zamišljati u obličju sluge, oklevetanog, do dubine duše ispunjenog tugom zbog grehova naših, prekrivenog ranama, obasutog porugama, raspetog, ostavljenog od svih i sve to zbog grehova naših, i tada ćemo se, uvidevši svu ništavnost naših patnji u poređenju sa patnjama Spasiteljevim, manje predavati uniniju i manje pokazivati malodušnost u suočenju sa stradanjima i tada će nam se podvig koji nam predstoji činiti lakim.
Drugu pouku o trpljenju mogu nam pružiti Sveti Ugodnici Božiji. “Jedni behu mukama umoreni ne pristavši na izbavljenje, a drugi iskusiše poruge išibanja, pa još i okove i tamnice. Kamenjem pobijeni, prestrugani, izmučeni, od mača pomreše. Potucaše se u kožusima i kozijim kožama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama. Oni koji svet ne beše dostojan potucahu se po pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim” (Jevr. 11, 35-38), svedoči apostol Pavle. I sve to oni podnošahu s radošću. “Sada se radujem u svojim stradanjima”, pisao je isti apostol (Kol. 1, 24). “Oni”, veli se za apostole u momentu njihovog odlaska iz Sinedriona, “radovahu se što se udostojiše da podnesu sramotu za ime Hristovo” (Dap. 5, 41). Opet upoređujući svoje patnje sa patnjama Svetih, videćemo da je naše trnje zapravo cveće i da se naša stradanja ni u kom slučaju ne mogu uporediti sa njihovim stradanjima. A time će naša malodušnost isčeznuti, roptanje će nestati, i u nama će se pojaviti duh odvažnosti i trpljenja.
Najzad, treće osokoljenje za trpljenje možemo naći u misli da su sve patnje ovoga veka privremene, da će one biti zamenjene radostima beskrajnim i da će nastupiti vreme kada će Gospod zauvek sve suze sa naših očiju otreti (Otkr. 7, 17). Sveti Andrej, Hrista radi jurodivi, ugledao je sebe u carskim odajama pred licem samoga cara. Car mu najpre dade da okusi nekakav veoma gorak napitak, rekavši: “Ovakav je teskobni put onih koji mi služe u ovome životu”, a zatim mu pruži jelo slađe od mane, kazavši: “A ovakva hrana očekuje sluge moje koje pretrpe do kraja”. Opominjimo se zato da ukoliko sve ovde podnesemo sa trpljenjem, Boga radi, pošto smo malu žalost pretrpeli, velikih ćemo se radosti udostojiti, i da ako sa Hristom postradamo u ovome veku, sa Njim ćemo se u budućem proslavti. “Zaista, zaista vam kažem”, veli Hristos, “da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati, i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti u radost” (Jn. 16, 20). “Opet ću vas videti, i radovaće se srce vaše, i radost vašu niko neće uzeti od vas” (Jn. 16, 22).
Viktor Gurjev: „Mineji za čitanje u poukama“