Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

LJUDI, JE LI TO MOGUĆE…?

Ljubomir Radanović bio je fudbaler nekadašnje države, ali mu je sudbina namenila da ga pamte sve bivše, a i buduće generacije. Kada je u poslednjoj minuti zatresao mrežu da bi se otišlo na EP u Francusku, Radanović nije ni pomišljao da će ga taj pogodak toliko proslaviti.

 

Bivši reprezentativac Jugoslavije Ljubomir Radanović, koji je pogotkom protiv Bugarske u poslednjim sekundama obezbedio plasman SFRJ na Evropsko prvenstvo 1984. u Francuskoj, rekao je da u tim trenucima nije shvatao značaj pogotka.

radanović

„Uh, bilo je to baš davno. U tom trenutku, najmanje sam bio svestan značaja tog gola i svega što smo uradili. Sećam se da je moj drugar, novinarska legenda Zoran Milović, odmah posle utakmice došao u Split i rekao: ‘Ljubo, jel’ znaš da si ušao u legendu?’ Znao sam da sam dao važan gol, ali nisam ni slutio da je bio toliko specifičan, toliko jedinstven. Igrači obično tek kasnije shvate značaj. Za mene je to bila važna utakmica, splet srećnih okolnosti i prelepa uspomena“, rekao je Radanović tokom posete Turniru prijateljstva u etno-selu Stanišić.

Jugoslavija je u odlučujućoj utakmici 1983. godine u Splitu igrala protiv Bugarske odlučujuću utakmicu za plasman na EP u Francuskoj u kojoj je bila potrebna pobeda.

Igrala se sudijska nadoknada vremena, a rezultat je bio 2:2. Utakmicu je prenosio sportski komentator Mladen Delić i u dahu govorio:

„Nema više vremena za bilo šta! Nema vremena, 45′ 38“. Vujović, Vujović. Evo šanse. Gol, gol, gol! Pa ljudi moji, je li to moguće, ludnica, šta je ovo?! Šta će se ovo dogoditi, 3:2! Pa ljudi, šta je ovo?! Šta je ovo?! Radanović, Radanović, Radanović, Radanović… Pa je li to moguće, ljudi moji, kakva sreća?! Tresu se tribine! Pa šta ću vam reći, poštovani gledaoci. Vidite, šta je to, 3:2. Radanović“, rekao je tada Delić posle pogotka Radanovića.

On je ocenio da je komentar Delića vremenom dobio na težini.

„Čini mi se da je vremenom još više dobilo na težini. Uspomene naviru pogotovo kada se organizuje Turnir prijateljstva i njemu slični koji imaju za cilj da promovišu fudbal i rade na sjedinjavanju ljudi. Sve što je vezano za staru Jugoslaviju, ljudi nesvesno potenciraju da bi se obnovilo to druženje, to prijateljstvo“, rekao je Radanović.

Na pitanje da li je upoznao Delića, Radanović je kazao da nije imao priliku da se susretne s njim.

„Nažalost, nikada se nismo susreli. To je bila poslednja utakmica te godine, pa smo Miodrag Ješić i ja odmah uhvatili avion iz Splita za Beograd. Sećam se da je tu bio veliki broj novinara, da su svi bili u euforiji. Sve se brzo dešavalo. Meni se sve to vratilo dan kasnije. Kada smo došli u prostorije kluba, već je bila proslava u hotelu ‘Interkontinental’. Mislim da sam tek tada shvatio ogroman značaj svega što se dogodilo“, kazao je Radanović.

On je dodao da je i dalje u fudbalu, s obzirom na to da ima menadžersku agenciju.

„Nikada ga nisam napuštao. Već 30 godina imam firmu koja se bavi sportskim menadžmentom i organizacijom mečeva. Fudbal me čini mlađim“, zaključio je Radanović uz osmeh.

Podsetimo se snimka televizijskog prenosa koji je ušao u istoriju.

Izvor: Beta/RTS

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: