Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

IZ TRADICIJE STARIH SLOVENA

Odakle potiču imena dana kod Slovena i zašto ih današnja nedelja ima baš sedam? Slovenska sedmica ima dugu istoriju i tradiciju. Zanimljivo je da svi slovenski narodi za sedmi dan, tj. nedelju, koriste reč istog porekla, a jedino je Rusi zovu voskresenije (воскресенье).

 

Koliko ljudi zna da stari Sloveni nedelju nisu nazivali kao jedinicu vremena za sedam dana, nego kao poslednji dan u nedelji koji sada zovu „nedelja“? Od davnina je kod Rusa ime „nedelja“ označavalo sedmicu (sedam dana), a nedeljni dan nastao od „ne-radni“,“ne-delatni“ (od staroslovensog „не-делающий“, „не-дельный“) je sedmi, slobodni dan. Takođe je verovatno da se staroslovenska „nedelja“ prvobitno sastojala od pet dana, dok je sedmodnevna ustanovljena kasnije.

slovenska sedmica

Odakle su imena dana i zašto ih današnja nedelja ima 7? Poznato je da sedmodnevna kalendarska verzija nije bila jedinstvena, postoje reference od 3, 5, 8 (rimska „osmica“ – osmodnevni ciklus, u kome su dani bili „numerisani“ slovima od A do N, gde N označava – pijačni dan), 9 (kod Kelta), 10 (drevnoegipatske dekade), 14 dana (ili preciznije, 14 noći kod drevnih Germana).

Istorijski izvori datiraju prvo pominjanje sedmodnevnog nedeljnog perioda starog Vavilona (oko 2 hiljade godina pre nove ere), odatle ova tradicija dolazi kod Jevreja, Grka, Rimljana i Arapa. Judejski istoričar Josif Flavije već u 1. veku nove ere piše: „Nema ni jednog grčkog ili varvarskog grada i ni jednog naroda na koji se nije proširio naš običaj da se uzdrže od rada sedmog dana“. Smatra se da je i Indija takođe usvojila sedmodnevnicu iz Vavilona.

Kod Judeja i hrišćana odgovore na ova pitanja daje Stari zavet, odakle postaje jasno da je vreme sedmodnevne strukture ustanovio Bog. Kao što je poznato, prema biblijskom predanju: prvi dan stvaranja stvorena je svetlost u drugom – voda i nebeski svod, trećeg – zemlja, mora i biljni svet, u četvrtom – svetlo i zvezde, u petom – životinjski svet, šestog je – stvoren čovek i naređeno mu je da se razmnožava, sedmi dan je posvećen odmoru.

Ispostavilo se da je sedmodnevna nedelja veoma održiva, čak i prelazak iz julijanskog na gregorijanski kalendar nije promenio redosled dana, ritam nije narušen. Tu je i astronomsko objašnjenje za sedmicu. 7 dana je oko četvrtine lunarnog meseca. Praćenjem mesečevih faza drevnim narodima taj način merenja vremena bio je najpristupačniji i najzgodniji. Suptilnije objašnjenje može se naći kod sedam vidljivih planeta u sedmici i ovaj logičan tok baca svetlo na poreklo modernih imena kalendarskih dana u nedelji.

U drevnoj Rusiji, bio je poznat pojam o vremenu u nedeljama, po sedam dana u svakoj. Otuda je starorusko ime „nedelje“ sedmica. Za razliku od mnogih drevnih kalendara, u kojima su dani u nedelji imenovani imenama planeta posvećenih antičkim bogovima, to drevnoruski dani sedmice odražavaju njihov redni položaj u odnosu na „nedelje“, pa je tako nazvana „nedelja“ (od „ne delati“ – ne raditi, i bio dan odmora).

tabela slovenska sedmica

Ponedeljak ili ponedelok („posle nedelje“, „posle nedelok“). Nedelja je iskonski slovenski naziv sedmog dana u nedelji (sada u Rusiji voskresenije-воскресенья), kada niko i ništa ne radi. Ponedeljak je dan, kao što znate, naporan dugog imena sa primesom grubih naznaka: ne započinjite nikakav novi posao jer neće biti uspeha, ne krećite na put – jer na cilj nećete stići, ne zovite nikog u goste – jer će vam dolaziti cele nedelje. Na ovaj dan, takođe, ne bi trebalo pripremati kvas (stari ruski tradicionalni napitak za osveženje), jer u takvom kvasu rusalke (vodene vile, koje žive u reci, jezeru i šumi) kupaju utopljenike; ne razgovarati sa nikakvim vešticama i čarobnjacima jer će vas pretvoriti u psa i noću plašiti. Samo stvari koje možete slobodno ponedeljkom praktikovati, u skladu sa popularnim narodnim simbolima, je da kijate i vadite zube. Kijanje na ovaj dan – biće poklona, dok se zubi vade bez ikakvih komplikacija.

Ponedeljak na engleskom – Monday, direktno podseća na Mesec – Moon, jasnije Dies Lunae (lat.), Lundi (fr.), el Lunes (španski), Lundei (ital.). Imena ponedeljka severnih jezika, na primer, Måndag (švedski), Maanantai (finski), Mandag (danski) povezani sa drevnogermanskim måndag – dan Meseca. Na Hindu jeziku ponedeljak – dan Meseca.

Utorak („drugi dan posle nedelje“). Ime ovog dana dolazi iz numerative „drugi“. U nazivu utorka, Dies Martis (lat.), Mardi (fr.), el Martes (španski), Martedi (italijanski), lako ćemo prepoznati planetu Mars. U Tiistai (fin.), Tuesday (engleski), Dienstag (nemački) i u drugim jezicima ove grupe, skriva se ime ratobornog drevno-nemačkog boga Tiu (Tiu, Ziu) analogan drevnogrčkom Marsu. Na Hindu jeziku utorak je dan Marsa.

Sreda ili sereda (sredina nedelje) dolazi od prideva „srednji“. Ovaj se dan smatra takvim u tom slučaju, ako se sedmica računa od nedelje. Prema narodnim verovanjima, u sredu ne bi trebalo da se kreće na neku novu lokaciju, tj. mesto, jer tamo nećete dugo živeti, nećete moći unajmiti radnike koji će pobeći, uz to vas još i opljačkati, ne počinjite nikakav novi posao, a takođe ne spominjite veštice i nečistu silu. U slovenskim nazivima „sreda“, „sereda“, kao i Mittwoch (nem.), Keskeviikko (fin.), ideja koja preferira za sredinu nedelje (sedmice), dok veoma retko srećemo drevnoruski naziv za sredu „tretijnik“ (третийник) odnosno, treći, misli se na dan od ponedeljka.

Italijanskog boga Merkura je lako „pronaći“ u sledećim imenima srede: Dies Mercury (lat.), le Mercredi (fr.), Mercoledi (ital.) i el Miercoles (španski). Dok Wednesday (engl.) dolazi od Wodensday, što znači dan Vodena (Votana). Ista se karakteristika skriva i u Onsdag (šved.), Woensdag (hol.), Onsdag (danski). Voden je neobičan germanski bog, prikazan kao visok, mršav starac u crnom ogrtaču. Ovaj bog je poznat po pronalasku runskog pisma, što povlači direktnu paralelu sa bogom zaštitnikom pismenog i usmenog govora – Merkurija. Prema legendi, Voden (Votan) žrtvovao jedno oko zbog znanja. Napomenimo da se i astrološki Merkur smatra srednjom, aseksualnom (bespolnom) planetom – ni muško ni žensko. U Hindu jeziku sreda je – dan Merkura.

Četvrtak (četvrti dan u nedelji). U slovenskim jezicima, ime ovog dana dolazi od broja „četvrti“. U četvrtak, isto ne bi trebalo spravljati kvas, kako „u njemu ne bi vrana kupala svoju decu.“ Latinski naziv za četvrtak Dies Jovis, Dan Jupitera, doveo je do Jeudi (fr.), Jueves (španski), Giovedi (ital), a evo i Thursday (engl.), Torstai (fin.), Torsdag (šv. i dan.), Donnerstag (nemački) i drugi slični nazivi imaju direktnu vezu sa skandinavskim bogom groma, analoga rimskog Jupitera. U Hindi jeziku četvrtak je dan Jupitera.

Petak (peti dan posle „nedelje“). Petak, u skladu sa narodnim verovanjem, gori je od ponedeljka i srede zajedno. Udate žene da ne peru svoju kosu, uzgajivači živine neka nasađuju kokoške da leže na jajima, muškarci neka obavljaju ženski posao (jer se svaki petak smatra „ženskim danom“), inače ih čekaju ili zanoktice ili neizlečive bolesti. I, naravno, ne možete započinjati novi posao: jer ko u petak počinje novi posao, on će se patiti ili stagnirati. Rimska boginja Venera je jasno vidljiva u nazivu petka: Vendredi (fr.), Venerdi (ital.), blago prigušena u Viernes (španski), Friday (engleski) Fredag (šved.), Freitag (nem.), što je paralelno sa skandinavskom boginjom plodnosti i ljubavi Frejej (Frige-Freya), analoga grčke Afrodite i rimske Venere. U Hindu jeziku petak – dan Venere.

Subota (na slovenskom „šest“, „šestica“) dobila ime od jevrejske reči „sabat“ (šabat, šabaš), u judaizmu to je: sedmi dan (jevrejska „ne-delja“), u kojem se treba uzdržavati od rada. Sa ovim sedmičnim danom (u nedelji) povezan je i savremeni ruski izraz „šestorka“ u smislu „nevažeći“, „neizvesni“, „dvoličan“, pošto originalni naziv dana u nedelji nije sačuvan ni u jednom od slovenskih jezika, pa se faktički, čuvena reč „subota“ otpočela primenjivati nasilnim putem. Zajedno sa hrišćanstvom, ime ovog dana rasprostranilo se širom Evrope, došlo i u Rusiju, zatim i ostale slovenske zemlje, između ostalih i u Srbiju, i tu obličilo svoj moderni naziv. Subota je svetao dan, dobar, lagan. Za razliku od jevrejskih zakona, ruski simboli naprotiv, savetuju da ovog dana započnete novi posao, slobodno krećite na put, menjajte mesto boravka. I ne zaboravite se presvući u čistu odeću uoči nedelje.

Ime rimskog boga Saturna jasno se ogleda u Saturday (engl.) Saturni (lat.). Jevrejski naziv „Subota“, el Sabado (špan.), Sabato (ital.) i Samedi (fr.) i datira iz jidiš jezika „šabat“, što znači odmor i opuštanje. U tom smislu, sa Šabatom idealno se poklapa jedno od Saturnovih astroloških značenja – nepokretnost i koncentracija. Interesantno je da su slovenski jezici u tom pogledu jednaki sa latinskim, pa tako i njihova „subota“ takođe potiče od „Šabata“. Lauantai (fin.), Lordag (šved.), Lørdag (dan.) slični drevnom nemačkom Laugardagr i znači „dan za kupanje“, gde saznajemo da se preci obavezno kupali jednom nedeljno. Na Hindu jeziku subota je – Dan Saturna.

Nedelja (na savremenom ruskom jeziku nedelja se kaže voskresenije) je nedeljni hrišćanski praznik. U drevnoj Rusiji njen naziv ustanovljen je u čast vaskrsenja Isusa Hrista trećeg dana nakon raspeća. Ruski običaji savetuju da se ovaj dan ima posvetiti Bogu.

U latinskom, engleskom i nemačkom jeziku ovo je Dan Sunca, dok u mnogim drugim jezicima ovaj dan prate razne varijacije reči „Sun/Son“ (Sunce). Domingo (špan.) Dimanche (francuski), Domenica (ital.) i u prevodu znači „Gospodnji Dan“ i da je sigurno kao već „raslojen“ u Evropu stigao zajedno sa hrišćanstvom. Rusko „voskresenije“ pojavilo se na isti način, zamenivši staro ime ovog dana „nedelja“, koje se uspešno sačuvalo u drugim slovenskim jezicima (kao što se može videti iz tabele 1).

Pojam „nedelje kao voskresenija“ u Rusiji se pojavio tek nakon primanja hrišćanstva i, na prvi pogled, voskresenijem je nazvan samo jedan dan – dan početka proslave Uskrsa. Tek u 16. veku rusko воскресенье (nedelja) se pojavljuje kao poseban „sedmični“ dan.

Što se tiče porekla reči „sedmice“ je malo teže razjasniti. Da li je to prvobitna ruska reč ili je stigla zajedno sa azbukom (pismom) Ćirila i Metodija? Ako je ova reč bila deo paganskog drevnoslovenskog kalendara, onda zašto je ušla u hrišćanski crkveni jezik? Sadašnji pravoslavni kalendar se sastoji isključivo od nedelja (sedmica). Ako se uzme u obzir da se kod Bugara sve do sada sedmice zovu „nedelje“ i da je najstarije slovensko pismo na ćirilici (9-10 vek) takođe nađeno na bugarskoj teritoriji, klupko se postepeno počinje odmotavati. I kada se sazna da su grčka braća Kirilo i Metodije, od detinjstva, pored grčkog govorili i drevnobugarskim jezikom, možemo izvesti zaključak da je „nedelja“ najverovatnije iz Bugarske.

Prema jednoj popularnoj verziji, stara ruska „nedelja“ (kao dan) nazvana je tako jer se na taj dan ništa nije smelo „delati“, bio je to dan odmora. Dok ponedeljak označava da sledi posle „nedelje“, a utorak (vtornik-vtoroy drugi) je drugi dan posle „nedelje“… Sreda, nesumnjivo označava da je taj dan usred nedelje, ukazuje na to da je početak nedelje padao u nedelju. Zanimljiva je takođe i činjenica da sama reč „nedelja“ sa grčkog kopirana kao aprakos (άπρακος ), odnosno ne-radni, ne-delni, neaktivan dan. Drugim rečima, vrlo je verovatno da je sama reč „nedelja“ doneta u rusku kulturu odakle i „voskresenije“.

Da li je moguće da Sloveni imaju još jednu, stariju nedelju? Sasvim je jasno da utorak, četvrtak i petak sadrže redni smisao sekvence u svim slovenskim jezicima. Čak i sreda, kao što je poznato iz starih izvora, ima redno ime – tretijnik. Ako uzmete u obzir da je ponedeljak prvi dan, utorak – drugi, i tako dalje, onda postoji problem sa sredom, koja nije u sredini nedelje. Sredina nedelje je u četvrtak, što nije logično po svim tačkama. Kako možemo napraviti da sreda bude u sredini, utorak drugi, četvrtak četvrti, petak peti dan u nedelji? Ovo se možete uraditi samo na jedan način. Treba napomenuti da je drevna nedelja među Slovenima, a u Rusiji posebno, mogla biti petodnevna. U tom slučaju, sreda će biti u sredini i redni dani sedmice će odgovarati njihovom redosledu. Hipoteza se sastoji u tome, da je drevna nedelja bila petodnevna, a druga dva dana (week-end) – subotu (Šabat) i nedelju (voskresenije) ruskom su jeziku (u tom smislu i ostalim slovenskim) prilepili kasnije.

Autor: Slaviša Lekić, sveštenik

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: