KROZ MIRIS LIPA

kroz miris lipa

Kapljice sitne proletnice kiše
Krune se redom niz jablane lisne.
Kroz suton strasno opojno miriše
Red lipa. Katkad zapljusne i blisne

Potočna voda. Noć se dobra svodi
Sa vedrog neba zanosno i sveže.
Sutonska priča umire na vodi,
Na kojoj zvezde i tišina leže.

Oh, u te noći čudesne i plave,
Čim se visoko večernjača rodi,
Topla se radost i sećanja jave.
Belja neg’ senke labuda na vodi,

Sećanja tiša no šum ptičjih krila
Kada kroz suton samotni prolete.
I duša mi se talasa ko svila
I srce mi se raduje k’o dete.

Čitav se život zaboravljen žari
I srca, srca razbuđena biju,
I pomalja se lik minulih stvari,
Prilaze tuge i poleti sviju

Minulih noći i svitanja snena.
Osećam miris mladosti mi rane,
Poljupce strasne svih voljenih žena
I čujem dodir pletenice vrane.

U moje srce sav se život sliva,
U moju dušu veče radost sipa.
Potočna voda miruje i sniva,
Miriše silno red opranih lipa.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: