Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NAŠA JEDINA KUĆA

jedina kuća

Nakon ljubljenja ležimo na zgužvanoj
postelji, još uvek omamljeni mirisom
blizine, i već dišemo daljinu
i na poslednjoj strani ispisane sveske

crtamo plan: prostranog vrta,
velike kuhinje, trpezarije i sobe,
u koju kroz visoke prozore prodire svetlost,
potrebna za pisanje, iz nesigurnih crta

zidovi već rastu, boja će biti živa,
u spavaćoj divan dupli krevet,
baš kao ovaj, gde ležimo, ti i ja,

u budnom stanju sanjamo i znamo
– svako za sebe, ali ne kažemo naglas –
Da je jedino naše prebivalište,

jedino sigurno, toplo skrivalište
od smrtonosne ljubomore sveta,

taj krevet, taj splav koji pliva kroz vreme,
kroz nesuđenu svetlost dana …

Biti dovoljno za ljubav. Dovoljno za smrt.

Premalo za život…

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: