Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek

Nikola Tesla u anegdotama – nepoznati detalji iz života mladog genija

MLADI TESLA KROZ ZAPISE

Desetog jula 1856. godine rodio se jedan od najgenijalnijih svetskih umova svih vremena. Povodom 161. godišnjice od rođenja, predstavljamo manje poznatu stranu života velikog naučnika – Nikola Tesla u anegdotama koje su obeležile njegovo odrastanje i školovanje.

 

Baš u ono vreme, kad je Tesla završavao gimnaziju, izbije u Lici epidemija strašne zarazne bolesti – kolere. Bolest ne bira žrtve, pa se tako razbole i mladi Nikola. Život mu je visio o koncu, koji je mogao da se svakog časa prekine. I ta strašna bolest, koja je pretila da odnese kasnijeg velikog naučnika, u stvari mu je donela ostvarenje njegovih snova.

tesla u anegdotama

Tesla je još kao dečak i gimnazijac sanjao o tome da bude fizičar, tehničar i inženjer. Njegov otac, pravoslavni prota, izabrao je bio za svog sina životni poziv – namenio mu je bogoslovske nauke! Nikoli se ovo nije sviđalo, ali pogovora nema!

No sad, bolujući od svoje teške boljke, on zamoli oca da mu ipak dozvoli da studira tehniku, ako Bog da pa se desi da ozdravi. Otac, koji je gledao svog sina gotovo na samrtničkoj postelji, zabrinut i ojađen, obeća da će mu ispuniti želju, nadajući se da će mu to podići duh i pomoći da svlada bolest. I zaista, Tesla ozdravi, a kada se oporavio i ponovo stao na noge, otac održi obećanje i pošalje ga na nauke u Grac. Tako je strašna kolera učinila da Tesla postane ono po čemu je postao svetski poznat, umesto da služi liturgiju u Gospiću ili Smiljanu.

Da je sreće…

Dok Tesla još nije postigao svoje ogromne uspehe, već je bio mlad inženjer u službi stranih kompanija u Americi, prijateljice njegove majke su imale običaj da kažu:

“Sirota Đuka! Eto, da je bilo sreće, i njen bi Nikola bio danas prota, a ne bi se potucao od nemila do nedraga po belom svetu!”

Gusan i Sultan

Jedna stara Ličanka, koja je pamtila malog Teslu, pričala je o njemu da se Nikola kao mališan neobično bojao nekog velikog gusana, koji ga je stalno vijao, i da je zazirao od velikog psa Sultana. Kad je jednom došao Teslinoj kući u pohode njegov tetak pop Alagić, Nikola je udario u plač i sakrio se majci u krilo, govoreći kako je “pop strašniji i od gusana i od Sultana!”

Njegov tetak, međutim, nije bio ni zao ni strašan čovek, već je samo imao gustu, veliku bradu i brkove, a to je malog Nikolu plašilo.

Pravi čovek

Kao student, Tesla je bio u gostima kod nekog svog rođaka. Jednom, kad su šetali izvan sela, sretnu nekog prosjaka. Nikola nije imao pri sebi novaca, a njegov rođak da prosjaku novčić. Kad to Nikola vidi, on zapita rođaka da li bi mu pozajmio forintu. Ovaj mu, malo začuđen, pozajmi, a Tesla potrči za prosjakom i da mu forintu. Kada se vratio svom začuđenom rođaku, sa puno prekora mu reče:

“Morao sam to učiniti da “zagladim” ono što si ti učinio, jer si ga ponizio svojom milostinjom od jednog novčića”.

Ostvareni „perpetuum mobile“

Čim je Tesla došao na tehniku u Grac, bio je odmah zapažen od svojih profesora i asistenata. Njegov sjajni um, udružen sa neuporedivom marljivošću i voljom za rad istakli su ga odmah u red “prvih đaka”.

Tako je jednog dana, na vežbama, profesor Pešl prikazivao svojim đacima Granovu magnetnoelektričnu mašinu, koja je baš tih dana stigla iz Pariza. Mašina je imala mnoge nedoetatke, bacala je varnice i zastajkivala u radu. Tesla primeti to i napomene da je potrebno usavršiti tu mašinu i uklaniti joj nedostatke. Tada profesor održi čitavo predavanje, koje završi rečima:

“Gospodin Tesla će svakako postići velika dela, ali ovo sirurno neće postići. To bi bilo isto kao kad bi čovek hteo da gravitacionu energiju, koja deluje u jednom pravcu i pretvori u obratnu snagu. To bi bio perpetuum mobile, dakle jedna nemoguća ideja”.

Međutim, stari profesor Pešl se ipak prevario, jer je Tesla petnaest godina kasnije ostvario svoje obrtno magnetsko polje i svoj motor, koji se bazira baš na tome, što je Pešl proglasio za perpetuum mobile!

Rđav i dobar đak

Kao dečak, Nikola Tesla je bio vrlo nemiran dečak, kojі nije mnogo mario za školu. Već u Smiljanu u osnovnoj školi nije mario za nju. Iskrao bi se i otišao na vodu, pa tamo pravio neke lađice i probao ih na vodi. Uvek je imao u džepu “kebu” (nožić) i turpije. Otac bi ga, kad bi saznao da nije bio u školi, uhvatio za uho i vodio u školu.

Takav je bio mali Tesla, dečak koji je više voleo kebu, turpiju i lađicu, nego bukvar i časlovac.

No, deset godina kasnije, Nikola je postao sasvim drugi mladić. Tesla je kao student u Gracu toliko radio da su njegovi profesori pisali njegovom ocu i molili ga da Nikolu izvuče iz škole, jer “rad od po šesnaest i osamnaest sati dnevno neće dovesti ni do kakvog dobra”.

Sam Tesla pričao je o sebi da je prve godine svojih studija radio i po dvadeset sati dnevno! “Bio sam se rešio da iznenadim svoje roditelje i tako sam cele prve godine radio neprekidno od 3 sata izjutra do 11 sati uveče, svakog dana, ne izuzimajući ni nedelje ni praznike”, isticao je Tesla. Drugom prilikom pak, Tesla priča kako je u cilju svog opšteg obrazovanja, preduzeo na sebe da pročita celokupna Volterova dela. “Na moje iznenađenje, ja ubrzo uvideh da njegova dela iznose oko stotinu debelih knjiga, štampanih sitnim slovima, pijući dnevno po 72 šoljice crne kafe. Morao sam i to završiti, ali kad sam bio gotov i sa poslednjom knjigom, rekoh: “Nikad više!”

Izvor: list „Radio Beograd“ br. 21, 1936.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter