KRŠENJE BOŽJE NAREDBE
Jedan kažnjeni Anđeo iz poučne priče starca Tadeja bio je odstranjen od poslušanja, jer je prekršio zapovest Božiju, pa je došao jednom pustinjaku da on Gospoda umoli za oprost.
Starac Tadej Vitovnički stekao je veliki ugled u srpskom pravoslavnom narodu mudrim poukama iz svakodnevnog života. Ovo je njegova poučna priča o jednom Anđelu što ga je Gospod kaznio i oterao u pustinju, zato što ga nije poslušao.
U Egiptu, u jednom manastiru imali su jednog svog podvižnika koji je bio oko tri sata udaljen od manastira u pustinji. Monasi su čuli da on razgovara sa Anđelom i zamolili igumana da ih pusti da ga posete i pitaju šta on to razgovara sa Anđelom, šta mu Anđeo govori, jer ih je to interesovalo. Kad su bili u blizini njegove kelije, videli su jednoga monaha na steni. On ih upita gde idu. Oni odgovoriše da idu kod svog sabrata.
“Pozdravite ga sa moje strane i kažite mu da sam ga mnogo molio da se moli za ono što sam ga ja molio”, reče im monah na steni.
Kad su stigli kod monaha, nisu mu odmah preneli pozdrave i molbe, nego su ga pitali da li ovde u blizini ima još neki podvižnik, pa bi hteli i njega da posete. On reče da nema žive duše u blizini.
“Dobro”, kažu oni, “mi ćemo ti ispričati nešto, a potom da nam priznaš. Vidiš ono brdo veliko, sreli smo jednog monaha na steni koji nas je upitao gde ćemo, i mi smo mu rekli kod tebe. Zamolio nas je da ti kažemo da se moliš usrdno za ono što je on tebe molio. Eto vidiš, da tu živi još neko, a ti kriješ od nas”.
Starac je ućutao. Oni su navaljivali da kaže i najzad starac pristade.
“Dobro”, kaže, “ako mi obećate da nikom ništa nećete da kažete dok sam ja živ, a kad se upokojim pričajte. Ono što ste videli nije monah nego Anđeo”.
“Upravo smo zbog toga i došli”, kazaše oni, “došli smo, jer smo čuli da razgovaraš s Anđelom”.
Jednog dana ja se molim u svojoj keliji, kad vidim pored mene se moli neko, ja se krstim i on se krsti, i to pravilno. Kad smo završili molitvu, pitam ga:
“Ko si ti, odakle si ti, da nisi pustinjak?”
“Ne”, kaže on, “ja sam došao kod tebe s jednom molbom. Ja nisam čovek, ja sam Anđeo”.
“Pa kako Anđeo, pa došao kod mene?”, pitam ga.
“Pa eto, reći ću ti. Gospod me je poslao u neki predeo na zemlji da blago kaznim taj narod zbog njihovih grehova. Ja sam pošao, obišao sve, i kad sam video kako oni strašno vređaju Gospoda, raspalio sam se revnošću za Gospoda i strogom kaznom sam ih kaznio. Kad sam to uradio onda me je Gospod upitao zašto nisam kaznio blagom kaznom kao što mi je rekao i zbog toga što Ga nisam poslušao odstranjen sam od poslušanja. I evo ja lutam dugo i dugo (pošto za Anđele godine ne postoje) i došao sam kod tebe da moliš Gospoda da me vrati na poslušanje gde sam bio”.
“Pa kako da se ja smrtan čovek molim za tebe?”, upitah ja. A on kaže:
“Kad ja ne bih znao da Gospod sluša svaku onu dušu koja Mu se usrdno obraća i predano Mu služi, ja ne bih ni došao kod tebe da te molim, a ja znam da Gospod sluša”.
Vidite, Anđeo je prekršio zapovest Božiju koju mu je Bog dao i sam je dobio kaznu, i sad luta!
Iz knjige „Antologija priče o anđelima“ Miroslava Stančića