SVE ZBOG JEDNOG BRODOLOMA
Avanturistički romani Žila Verna u sebi sadrže niz veoma uzbudljivih događaja, koji predstavljaju prepreke glavnom junaku da bi došao do cilja, donoseći glavnoj radnji uzbuđenje i dramatični zaplet. Ipak, dela ovog slavnog francuskog pisca svoju osnovnu inspiraciju pronalazila su u jednoj tužnoj životnoj priči.
Žil Vern (1828-1905) bio je istaknuti francuski romanopisac, pesnik i dramski pisac 19. veka. Ponekad se nazivao i ocem naučne fantastike. Svima je poznat po svojim revolucionarnim romanima „Put oko sveta za 80 dana“ i „Dvadeset hiljada milja pod morem“, koji detaljno opisuju putovanja i istraživanja mističnih teritorija.
Od 1970. godine Žil Vern nosi titulu drugog najprevođenijeg pisca na svetu, odmah posle Agate Kristi.
U Francuskoj su njegova dela oduvek bila cenjena i u akademskim krugovima, jer su imala značajan uticaj na razne književne žanrove, poput avangarde i nadrealizma. Ipak, u drugim delovima sveta njegova reputacija je bila značajno drugačija. Vern je u ostatku planete posmatran kao žanrovski specifičan pisac i pisac dečjih knjiga, toliko da njegove priče doprinose brzom razvoju naučne fantastike i fantastičnog žanra tokom 20. veka.
Njegovi likovi, kao što su Kapetan Nemo i Fileas Fog, i posle Vernove smrti nastavljaju da inspirišu pisce i umetnike širom sveta. Podsetimo se da je Fileas Fog glavni lik romana „Put oko sveta za 80 dana“, koji kao jedan hladnokrvni engleski gospodin biva izazvan opkladom da krene na put oko sveta koji ne sme da traje duže od 80 dana. S druge strane, kapetan Nemo je izmišljeni lik, koji se pojavljuje u romanima „Dvadeset hiljada milja pod morem“ i „Tajanstveno ostrvo“. On je naučni genije koji plovi dubinama mora u svojoj podmornici koja se zove Nautilus.
Otkud Vernu interesovanje da piše pustolovne romane? Popularna legenda iz ranog 20. veka kaže da je jedan incident inspirisao slavnog pisca da počne s pisanjem avanturističkih dela. Kada je imao jedanaest godina, Vern se ukrcao na jedrenjak „Korali“ koji je putovao za Indiju. Srećom, njegov otac je to na vreme otkrio, sprečio ga da otputuje i naterao ga da obeća da će putovati samo u mašti. Dokazano je da je ova legenda sasvim izmišljena od strane Vernovog prvog biografa, inače njegove nećake Margarit Alot de la Fije.
Ipak, njegova dela su jednim delom zaista i bila inspirisana istinitim brodskim incidentom. Naime, 1834. godine, kada je imao samo šest godina, mali Žil je pohađao školu u svom rodnom gradu Nantu. Njegova učiteljica je bila gospođa Sabina, koja mu je često pričala o svom mužu koji je bio kapetan broda, a nestao je pre 30 godina. Dok mu je pripovedala, često je pominjala i verovala da je njen muž još uvek živ i da je na nekom pustom ostrvu, kao Robinzon Kruso u romanu Danijela Defoa, i da će se jednom vratiti u Francusku kada ga neko pronađe.
Ova lična tragedija gospođe Sabine značajno je uticala na Vernovu maštu, tako da je on bio inspirisan „robinzonskim“ temama tokom čitavog svog života. Romani u kojima se najupečatljivije sreću pustolovne teme su „Škola za Robinzone“, „Tajanstveno ostrvo“ i „Druga otadžbina“.
Nesrećna učiteljicina sudbina i njena večna nada da će joj se muž vratiti inspirisale su mnoga dela velikog francuskog avanturističkog pisca, pa nije ni čudo da on u njima opisuju događaje izgubljenih ljudi u nepoznatim krajevima i ekspedicije njihovih voljenih koji lutaju svetom, odlučni u nameri da ih pronađu i vrate kući.
Dakle, jedan brodolom presudio je fantastičnoj mašti velikog Žila Verna!
Autor: Marina Puzić