STRES IH ČINI TEŽIM
Za određene bolesti glavni okidač je stres, dok se kod pojedinih zdravstvenih stanja on ne može smatrati izazivačem, već ih stres pogoršava. Koji su to sve problemi sa zdravljem koji postaju još veći pod uticajem stresnih situacija?
Stres ne čini užasnim samo naše emocionalno stanje, već on duboko utiče na celokupno zdravlje organizma, izazivajući ozbiljne zdravstvene probleme.
Gotovo da nema savremene bolesti kojoj jedan od okidača nije stresni emotivni status čoveka, kroz koji on prolazi svakodnevno. Nivo stresa može biti mali i neprimetan, kada on nema važan značaj u smislu pogoršanja zdravlja. Kortizol koji se luči u takvim situacijama mora biti dovoljno uzburkan da bi takvo stanje izazvalo dodatne komplikacije i pretnju čitavom organizmu.
Međutim, ako se stresna napetost javlja učestano i skoro neprekidno iz dana u dan, nivo kortizola izrazito raste, što neminovno izaziva niz zdravstvenih problema. Osim toga, hronični stres može da pogorša postojeće nezavidno zdravlje osobe, ukoliko ona već boluje od neke bolesti.
Može se navesti bar 10 zdravstvenih problema koji su vezani za stres, tako što ih on čini težim i gorim.
Srčane bolesti
Istraživači već dugo vremena sumnjaju da napetost izaziva veći rizik od visokog krvnog pritiska i srčanih problema. Stres direktno može da ubrza rad srca i krvotoka, izazivajući otpuštanje holesterola i triglicerida u krvotok. Takođe je moguće da je stres povezan sa drugim problemima kao što je pušenje ili gojaznost, što indirektno povećava rizike od pojave bolesti srca. Doktori znaju da iznenadni emocionalni stres može biti pokretač ozbiljnih srčanih problema, uključujući i srčane napade. Ljudi koji imaju hronične probleme sa srcem moraju izbegavati akutni stres i naučiti koliko god mogu da uspešno upravljaju životno neizbežnim stresom.
Astma
Mnoge studije pokazuju da stres može pogoršati astmu. Neki dokazi ukazuju na to da i hronični stres roditelja može povećati rizik od razvoja astme kod dece. Jedna studija je razmotrila to kako je roditeljski stres uticao na stope pojave astme kod male dece koja su bila izložena zagađenju vazduha ili čije majke su pušile tokom trudnoće. Deca odrasla sa stresnim roditeljima imala su znatno veći rizik od razvoja astme.
Gojaznost
Dokazano je da višak masti u predelu stomaka predstavlja veći zdravstveni rizik nego salo na nogama ili bokovima. To nikako nije slučajno kada je gojaznost povezana sa stresom, jer je upravo trbušna regija to mesto gde ljudi pod izuzetno visokim stresom gomilaju masne naslage. Stres prouzrokuje viši nivo hormona kortizola, a on povećava količinu masti koja se deponuje u abdomenu.
Dijabetes
Stres može pogoršati dijabetes na dva načina. Prvo, on povećava šanse nezdravog načina življenja, jer ljudi pod stresom posežu za lošom ishranom i prekomernim pijenjem alkohola. Na drugi način, stres direktno podiže nivo šećera u krvi kod osoba sa dijagnozom dijabetesa tipa 2.
Glavobolja
Stres se smatra jednim od najčešćih okidača za glavobolju i to ne samo kada su u pitanju akutne, prolazne glavobolje, već i ozbiljna migrenozna stanja.
Depresija i anksioznost
Verovatno nije iznenađenje da je hronični stres povezan sa većim rizicima nastanka depresije i anksioznosti. Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da su ljudi koji su doživeli stres u vezi sa svojim poslom, kao što je zahtevni rad pod pritiskom rokova, imali 80 odsto veći rizik od razvoja depresije u roku od nekoliko narednih godina nego ljudi koji su preživljavali blaži stres tokom radnog vremena.
Gastrointestinalni problemi
Stres ne može da uzrokuje čireve koji se javljaju usred gastroloških problema, ali ih može pogoršati. Stres je takođe uobičajeni faktor u mnogim drugim gastro stanjima, kao što je hronična gorušica, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) i sindrom iritabilnog kolona.
Alchajmerova bolest
Jedna naučna studija obavljena na životinjama otkrila je da stres može pogoršati Alchajmerovu bolest, što izaziva brže formiranje lezija (povreda) na mozgu. Neki istraživači spekulišu da smanjenje stresa ima potencijal da uspori progresiju bolesti, što sigurno nije daleko od istine.
Ubrzano starenje
Postoje naučni dokazi da stres može veoma uticati na to kako osoba stari. Jedna studija upoređivala je DNK majki koje su bile pod velikim stresom (brinule su za hronično bolesno dete) sa ženama koje nisu bile pod stresnim stanjem. Istraživači su otkrili da određena regija hromozoma pokazuje efekte ubrzanog starenja. Stres je na ovaj način ubrzao starenje za oko 9 do 17 godina.
Prerana smrt
Jedna medicinska studija razmotrila je efekte stresa na zdravlje proučavajući starije negovatelje koji brinu o svojim supružnicima, a to su ljudi koji su inače prirodno pod velikim stresom, jer neguju bolesnu osobu. Ustanovljeno je da su negovatelji imali čak 63 odsto veću stopu smrtnosti nego osobe njihovih godina koje nisu bile u statusu staratelja svog supružnika.