Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

VAMPIR

Tu smo sedeli i slušali neku cigansku muziku, usput nešto popili, pri čemu mi je rekao da potegnem koju čašicu više, za svaki slučaj, da se tako malo pripit manje uplašim kad se pojavi vampir.

 

Pre mnogo godina družio sam se sa jednim čudnim čovekom koji je verovao u razne natprirodne pojave. Stalno mi je pričao o vilama, vešticama, vampirima, nekim nemamima i strašnim vatrama u kojima sagorevaju grešnici. Ja u te njegove priče nisam verovao i to sam mu otvoreno rekao. Ipak sam se sa njim družio i slušao njegove priče, jer me to na neki način zabavljalo.

vampir

Ponekad smo znali da o svemu razgovaramo i on mi je otvoreno stavio do znanja da nisam u pravu što mu ne verujem i da će mi kad bude prilika sve pokazati.

Jednog dana iznenada reče da su vampiri naročito aktivni u noćima kad je mesec pun, posle ponoći u času kada se jave prvi petlovi i da tada kao duhovi izlaze iz grobova i odnose duše grešnika, najčešće debelih, lenih ljudi, koji mnogo jedu i ne gledaju kako sirotinja pati od gladi.

Rekao sam mu da je sve što on priča proizvod njegove bolesne mašte i uopšte bez veze, zbog čega se jako naljutio, tako da se zamalo nismo ozbiljno posvadili. Bio je besan, jer su ga moje reči uvredile. U jednom trenu mi tako u besu reče:

– Ne veruješ? E, sad čekaj, pa ćeš videti, ono što nikad nisi ni u snu sanjao. Samo pričekaj dok se na nebu pojavi pun mesec i da bude lepo vreme, bez kiše ni oblaka.

I još nešto, jesi li siguran da imaš jake živce, da od straha ne pukneš, pa da te ja imam na duši?

Rekao sam mu da sam baš spreman da vidim i to čudo u koje uopšte ne verujem.

Tako smo prema dogovoru sačekali noć obasjanu punim mesecom. Sastali smo se u veče oko deset sati i svratili u seosku gostionicu. Tu smo sedeli i slušali neku cigansku muziku, usput nešto popili, pri čemu mi je rekao da potegnem koju čašicu više, za svaki slučaj, da se tako malo pripit manje uplašim kad se pojavi vampir.

Tačno u ponoć muzikanti su se pokupili i nekud otišli, a gazda je počeo spremati lokal za fajront.

Izašli smo iz gostione i krenuli prema seoskom groblju. Noć je bila divna. Mesečina kao dan, dok se blaga izmaglica nadvila nad selom. Prošli smo pored crkve kraj koje se na blagoj kosini jednog brega nalazi seosko groblje, gde je pored spomenika od kamena bilo i dosta drvenih krstova sa limenim pločicama na kojima su bila ispisana imena pokojnika. Idući tako između pojedinih grobova moj prijatelj se nekoliko puta prekrstio, pa sam i ja videći šta on radi, to isto učinio. Kad smo bili negde na sredini groblja moj prijatelj je stao i nešto zagledao okolo. Pitam ga šta gleda, a on mi odgovori da traži zgodno mesto gde ćemo sesti.

Nakon kraćeg vremena pokazao mi je jedan grob na čiji smo ivičnjak seli. Onda reče da prekinemo razgovor i čekamo trenutak kad se jave prvi petlovi. Rekao je da ćutim i da gledam na jednu stranu groblja, a da će on gledati drugu. Reče i da će se najpre pojaviti mali plamen kao sveća, koji će se razbuktati i prekriti ceo prostor i da će zatim vampir izaći iz groba.

Sedeli smo tako i čekali. Vetar je pomerao one metalne pločice na krstovima i one su zveckale. Činilo se kao da zveckaju neke nečastive sile i moram priznati da sam osetio strah. Činilo mi se kao da mi neko stoji iza leđa i hoće da me zgrabi. Moj prijatelj je ćutao. Mesec je sijao u punom sjaju, a magla se polako navlačila na groblje. Bilo je sablasno tiho. Samo se ponekad čuo stravičan huk sove. Osećao sam neku jezu i strah, ali sam ćutao. Nisam hteo da to moj prijatelj primeti.

Tako smo sedeli neko vreme, dok se nije oglasio prvi petao. Malo zatim primetim da nešto kao sveća gori na grobu jedva deset metara udaljenom od nas. Ćutao sam, jer mi je prijatelj još ranije rekao da ne otvaram usta kad se pojavi plamen. U jednom trenu celi grob je bio u plamenu, a zatim poče nešto da krcka. Zemlja iznad groba se nadiže i raspolovi. Gledajući taj prizor osetio sam kako mi se koža od straha ježi, ali sam ćutao. Onda se polako iz groba izvuče neka spodoba u liku čoveka, ali nekako magličasta i prozračna. Malo postaja iznad groba pa zatim odleluja kroz vazduh u pravcu sela. Moj prijatelj tiho prošapta: Eno ga. Ode u selo. Sad će nekog da uhvati za grkljan, da mu isčupa dušu. Ja sam ćutao. Moram priznati da sam se dobro prestrašio, ali sam ćutao i čekao da vidim šta će dalje biti? I dalje smo ćutke sedeli dok se ne javiše drugi petlovi. U tom trenu ona utvara doleluja iz sela i uđe u grob. Zemlja se za njom zatvori. Nasta tišina. Prestade zveckanje onih pločica na krstovima.

Mi sedimo i dalje i ćutimo. Pitam prijatelja, hoćemo li ići? On odgovori da čekamo da još nešto vidim. Pitam dokle ćemo čekati? On odgovori: Dok grane sunce. Dok se pojave prvi sunčani zraci.

U međuvremenu magla je postala prilično gusta i prekrila skoro celo groblje. Mesec se nekud izgubio i bilo je prilično tamno, sve dok zora nije zarudila. Onda se u jednom trenu iza brda pojavi prvi sunčev zrak. U tom času čujem kako nešto pucketa. Pogledam, a na onom grobu gde je bio plamen, raste nova trava, tako brzo da se videlo kako niče. Za tren je prekrila grob.

Moj prijatelj se podiže i pri puta prekrsti. Isto učinim i ja, pa polako krenemo prema izlazu iz groblja. Tako idemo i ćutimo. Onda on reče: Eto, sad si video, pa misli šta hoćeš.

Na raskršću se rastadosmo i svako ode svojoj kući. Ja sam legao u krevet i spavao do posle podne. Kad sam ustao i krenuo da se umijem, žena mi reče: Ajde požuri, ručaj, pa idi, izjavi saučešće. Umro gazda Gruja. Sramota da još nisi otišao, a šta ja mogu kad se ti celu noć vucaš kao neka baraba.

Sledećeg dana sretnem jednog čoveka kojeg odavno poznam. Nisam mogao izdržati da ćutim i sve mu ispričam, što mi se protekle noći dogodilo, a on mi odgovori:

-I ti u to veruješ? Hajde, nemoj biti bena! Kakvi vampiri, kakva čuda? Nemoj slučajno da to još kome kažeš. Ljudi će misliti da si odlepio.

Ja mu ponovo kažem da sam to sve video svojim očima kao što sada gledam njega, a on mi odgovori, da to ništa tako nije bilo, već da je on mene obanđijao (sludio!), jer on dobro zna kako se to radi. I još reče kako je taj čovek jednom pred njim, kada su zajedno putovali kolima u Mađarsku, umesto pasoša cariniku pokazao zdravstvenu knjižicu i on mu na nju čak pečat udario i lepo ih propustio.

Sada posle svega što mi se dogodilo i što sam čuo od ovog čoveka, ništa mi u glavi nije jasno. Prosto ne znam kome da verujem i šta je od svega toga istina? I još da istinu kažem da me neki strah uhvatio i ovladao, pa noću po pet puta ustajem i gledam, jesu li svi prozori dobro zatvoreni.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: