Kako štedljive LED sijalice povećavaju rizik od nastanka glavobolje?

ŠTETNOST S PREFIKSOM „EKO“

Ekonomične i ekološke LED sijalice zamenile su one standardne, s uverenjem da se uz njih štedi struja i da one ne štete ljudskom organizmu. Da li je to sve baš tako?

Predznak “eko” na nekom od proizvoda koji štite životnu sredinu ne mora uvek da pomaže i zdravlju, već naprotiv, da stvara određene posledice koje njegov neekološki prethodnik nije stvarao. Takav je slučaj sa tzv. ekološkim LED sijalicama, koje štite prirodu, a štete zdravlju osoba koje pate od migrene i generalno povećavaju rizik od nastanka glavobolje.

Nekim ljudima se napad migrene može aktivirati fluorescentnim svetlom, video ekranima, stroboskopskim efektima ili trepćućim osvetljenjem. Većina trenutno dostupnih niskoenergetskih sijalica zasnovane su na tehnologiji fluorescentnog svetla.

LED sijalice (svetiljke, diode) su jedna od dve glavne vrste energetski efikasnih sijalica dostupnih širom sveta, zajedno sa kompaktnim fluorescentnim sijalicama. One koštaju više od tradicionalnih sijalica, ali se dugoročno smatraju jeftinijim, jer traju duže.

Međutim, godinama se već suočavaju sa ozbiljnom kritikom na račun štetnosti zdravlju, jer emituju hladno svetlo i predugo se zagrevaju da bi postigle pun potencijal. Osim ovoga, kao mana im se spočitava i treperenje, koje negativno utiče na osobe koje hronično pate od migrenoznih bolova i teških glavobolja, a izložene su ovakvom osvetljenju kod kuće ili na poslu.

Iako je dokazano da treperenje svetla može biti jedan od okidača migrene, naučne studije ne bave se dokazivanjem štetnosti LED sijalica, što unosi sumnju u sve učestaliju praksu da se o prividno ekološkim patentima nedovoljno istražuje zarad podele profita između proizvođača i uticajnih medija.

Pretpostavlja se da sijalice sa niskom energetskom osvetljenošću ili popularnije nazvane LED sijalice (svetiljke, diode) mogu da izazovu i štetu, a ne samo korist, jer njihovo stalno treperenje može da stvori glavobolju ili je pojača kod onih osoba koji hronično pate od migrenoznih bolova.

Na ovo je upozorio istaknuti zdravstveni stručnjak, profesor psihologije Arnold Vilkins sa britanskog Univerziteta u Eseksu. On kaže da su LED sijalice u stanju da izazovu osećaj vrtoglavice i bol u glavi u roku od samo 20 minuta od trenutka njihovog uključivanja.

Profesor Vilkins je naglasio da LED osvetljenje ima veći nivo fluktuacije u odnosu na svetlost tradicionalne sijalice. On kaže da fluorescentna svetla poput onih koja se sreću u kancelarijama bivaju slabija za oko 35 odsto sa svakim treptajem. Za razliku od njih, LED svetiljke slabije su i do 100 odsto. To znači da se LED sijalice efikasno uključuju i isključuju stotinu puta svake sekunde.

Prema rečima profesora Vilkinsa, ovaj mehanizam može da izazove početak glavobolje, jer treperenje može poremetiti kontrolu kretanja očiju i prisiliti mozak da naporno radi. Isto tako, blinkanje svetiljke povećava naprezanje vizuelnih radnji čoveka, što uzrokuje nastanak dvostrukih ili višestrukih vizija. Osim toga, rizik od nastanka glavobolje je još izraženiji tokom čitanja pod ovakvim svetlom, kada se oči pažljivo pozicioniraju za „skeniranje“ stranica. Izloženost treperenju LED svetla može čak udvostručiti rizik od nastanka glavobolje.

“Ljudi ne vole treperenje svetla, jer osim što im smeta za posao koji obavljaju, ono im može stvoriti vrtoglavicu i da se osećaju loše već nakon 20 minuta. Takvo svetlo može izazvati uznemirujuće perceptivne anomalije, kao što je vizija višestrukog lika nekog predmeta svaki put kada se brzo pokrenu oči. Blinkanje LED sijalica još je izraženije, pri čemu se svetlost zatamnjuje za oko 100 odsto, a ne oko 35 procenata kao što je to slučaj kod fluorescentnih sijalica, pa zato postoji mogućnost da LED svetiljke mogu stvarati još veće probleme. U najboljem slučaju, verovatno će ljudi prestati da koriste LED osvetljenje zbog dosadnog i ometajućeg efekta treperenja, koji svako od njih može jasno da percipira”, tvrdi profesor Vilkins.

Ovaj stručnjak je još 1989. godine sproveo studiju u kojoj je otkriveno da tada popularno fluorescentno osvetljenje, koje blinka 100 puta u sekundi, udvostručuje šanse da radnici koji rade pod takvim svetom imaju glavobolje. Kako LED sijalice mogu blinkati i do 400 puta u sekundi, to znači da je učestalost ovakvih problema koji se manifestuju bolovima u glavi uvećana četiri puta. Studija slična ovoj iz 1989. godine još uvek nije izvedena da bi ispitala uticaj LED osvetljenja na javljanje glavobolje i migrene.

Već godinama se čuje iz određenih naučnih i zdravstvenih krugova o potencijalnim negativnim posledicama upotrebe sijalica s niskim energetskim potencijalom. Tako su stručnjaci iz udruženja “Migraine Action Association” primetili sve veću povezanosti niskoenergetskog osvetljenja sa teškim glavoboljama i zbog toga istakli zabrinutost.

Nosioci jedne od ovakvih kampanja su čak pozvali američku vladu da dozvoli ljudima sa izvesnim smetnjama da i dalje koriste tradicionalne sijalice umesto novih niskoenergetskih. Ovi zahtevi su pokrenuti zbog zabrinutosti da eko sijalice mogu podići rizik od vrtoglavice, gubitka fokusa i posebno od rastrojenosti kod obolelih od epilepsije. Takođe, tada je navedeno da niskoenergetsko osvetljenje izaziva i promene raspoloženja kod pacijenata sa lupusom.