NE PITAJ
Nikad ne pitaj,
zašto sam još tu
i zašto te ljubim…
Da li znaš,
zašto munje,
prolamaju nebo
zašto, posle noći
svanjava dan…
i zašto klija,
posejano seme,
iz utrobe zemlje,
plodno začete…
Nikad ne–pitaj,
zašto sam još tu
i zašto te ljubim…
Da li znaš,
zašto more
talase valja
i zašto huči,
nejasnom,
dubinom modrom…
Nikad ne–pitaj,
zašto sam još tu
i zašto te ljubim…
Pitaj orlove sure,
zašto kreste,
nad stenama sivim
da li je to pesma
ili jauk tuge,
kojim sebe zovu…
Nikad ne–pitaj,
zašto sam još tu
i zašto te ljubim,
ako znam,
da si padina strma,
niz koju,
razbijam srce
i svoje misli
u bezumlje strvim…