Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ZRACI KOJI SU PROMENILI SVET

Počev od opšte medicine pa do raznih specijalizacija, prethodni vek doneo je brojne promene. Rendgen spada u najznačajnije, jer zahvaljujući ovom pronalasku, snimanje kostiju i čvrstih tkiva postalo je moguće.

 

Kada govorimo o razvoju medicine, mnogo je toga urađeno u periodu sa kraja devetnaestog veka i tokom čitavog dvadesetog veka. Neko bi rekao da je medicina mnogo ranije pustila korenje, i to je i te kako istina. Ipak, kada je u pitanju modernizacija sredstava i načina sprovođenja raznovrsnih medicinskih zahvata, dvadeseti vek, nesumnjvio je doprineo najvećoj modernizaciji medicine kao takve.

rendgen

Počev od generalne i opšte medicine pa do raznovrsnih specijalizacija, farmacije i stomatologije, prethodni vek doneo je brojne promene. Zahvaljujući Rendgenu, danas je dostupno i snimanje kostiju i čvrstih tkiva pomoću iks zraka. Rendgen je omogućio i snimanje viličnih kostiju, pa je ugradnja zuba i protetika i te kako napredovala. Cena veštačkih zuba, zahvaljujući napretku medicine, danas je znatno povoljnija. Brojni se gradski zubari danas pre nego što se odluče za korekcije i popravljanje zuba, najpre odlučuju za snimanje rendgenskim zracima. S tim u vezi, pripremili smo nekoliko interesantnih podataka vezanih za iks zrake, gospodina Rendgena i rendgen kao radiološku granu medicine.

Slučajni nastanak

Interesantno je da su brojni genijalni izumi, nastali kao apsolutna slučajnost. Oni koji u slučajnosti ne veruju, kažu da je svet na kašičicu dobijao rešenja i odgonetke velikih problema, pa je baš kada je i bio u debeloj krizi, rešavao suštinske probleme, navodno slučajno. Bilo kako bilo, rendgenski zraci, otkriveni su kada je nemački naučnik Vilhelm Konrad Rentgen eksperimentisao sa vaukuumskim cevima. To se desilo 1895. godine, dakle u samom epicentru tehnološkog zemljotresa koji je decenijama drmao planetu.

Nobelovac

Rendgen je nakon što je otkrio iks zrake, još šest godina čekao do jednog veoma značajnog detalja u životu. Naime, on je 1901. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Ono što čini posebno značajnim ovaj događaj jeste to da je Rendgen bio prvi naučnik u istoriji koji je dobio nagradu upravo za fiziku. Osim toga, zanimljivo je i to da je nobelovac odbio da patente pripiše isključivo sebi, već ih je dao na korišćenje čitavom čovečanstvu, govoreći kako je upravo čovečanstvo to zaslužilo.

Šta su iks zraci?

Iks zračenje je naime oblik visokoenergetskog elektromagnetnog zračenja. Mnogi zato mešaju zračenja rendgen aparata sa drugom vrstom sličnih elektromagnetnih zračenja. Druge vrste poput mikrotalasa, infracrvenog svetla, vidlivog ultraljubičastog svetla ili gama zraka samo su deo iste porodice. Razlikuje ih međutim to što imaju različite talasne dužine, iako svi putuju u talasima.

Nauka, žena i smrt

Mnogo smo se puta zapitali koji je to organ bio prvi koji je snimljen rendgenskim zracima. Mnogi i dan danas ne znaju da je iks zrak prvi put “snimio” ženu gospodina Rendgena. Ona je na prstu tada imala i venčani prsten, a sve se desilo 1895. godine. Za razliku od Rendgena koji je bio do srži impresioniran svojim pronalaskom, gospođa Rendgen nije skrivala svoju zabrinutost. Nakon što je videla snimak svoje ruke na aparatu, Rendgenova je izjavila: “Oh, upravo sam videla svoju smrt”.

Zašto iks?

Zanimljivo je i to da je Rengden bio poprilično iznenađen radijacijom koju je proizveo pa je zracima dao nadimak “iks”. Ključ je u tome što se u matematici “x” koristi  za nešto nepoznato.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: