VERUJEM U JUČE
Moj grad, znate,
ima železničku stanicu.
To je mesto gde sve stiže na vreme.
Osim vozova!
Što je, čak, i dobra stvar
jer, možda tako uhvatimo poslednji,
ako, uopšte, naiđe.
Hteo sam, danas,
da kupim kartu za bolje sutra.
Dođite, juče,
reče mi ljubazna blagajnica.
Danas su, kod nas, izbori
pa će to, vaše, sutra da zakasni
kao što, po ustaljenom redu vožnje,
kasni i brzi iz Soluna za
Ljubljanu.
Po voznom redu
sa naše stanice
danas kreću obećanja
za njima putuju lažne nade
a ispraćaju ih
aplauzi oduševljenja.
Za par godina ovde će stići
voz izneverenih očekivanja
koga će dočekati
oduševljene gomile praznih duša
programski ubeđene da baš to
što dolazi treba da sačekaju
i burno pozdrave.
Ukoliko vam odgovara
neki od polazaka,
rezervišite mesto na vreme.
Svi bi da uskoče u neki
od ponuđenih vagona
a tu su, primećujete, i izbeglice.
Kažu da, od demokratije
beže u krilo demokratiji.
Zahvalio sam se na ljubaznosti
i krenuo u juče zviždeći
Oh, I believe in yesterday
Bitlse, ipak,
niko ne može da zameni.