KAKO SE GOVORILO U PRESTONICI
Na prostoru današnjeg Beograda su pre dolaska Slovena živela razna plemena, koja su za sobom ostavila kulturno i istorijski značajna nasleđa među koje spada i njihov jezik.
Kada posmatramo jednu teritoriju, prvo pitanje koje nam se nameće jeste ko je sve tu živeo, kako je izgledao život na području gde smo mi danas, da li protok vremena postoji ili je reč samo o promeni navika, i naravno, kako su se sve sporazumevali oni koji su sa nama delili prostor u raznim vremenskim nanosima.
Posmatrajući Beograd koji je danas kosmopolitska metropola, vidimo da se u jednom trenutku veliki broj jezika smenjuje na ulicama. Naime, turisti koji posećuju grad govore raznovrsnim jezicima, a ukoliko želimo da ostavimo utisak gostoljubivosti, prilagođavanje njihovim jezicima, svakako je veliki plus. Škole stranih jezika u Beogradu omogućuju mnogima da se školuju, završavaju kurseve i na kraju usavrše svoju komunikaciju na nematičnom jeziku. U pogledu razvoja turizma, ugostiteljstva, otvorenosti, to je svakako dobar korak. Mi se izmeštamo malčice u prošlost, i govorimo o tome koji su se sve jezici, u razvoju Beograda, govorili u ovom gradu. Probaćemo da napravimo malu retrospektivu.
Paganska plemena, pre Slovena
Pre nego što se na prostoru današnjeg glavnog grada Srbije progovorio jezik koji je nalikovao na današnji srpski, ovo mesto imalo je pandan ruži vetrova – nazovimo je ružom jezika. Naime, uzimajući u obzir da su na Beograd oduvek imali pik veliki imperatori, treba pomenuti da je pre opismenjavanja življa na ovom prostoru kroz Vizantiju, najpre bilo naroda poput Huna, Sarmata, Ostrogota i Avara. Paleta raznovrsnih jezika koja se tada govorila može se samo naslutiti. Dolasci Slovena na ove prostori dokumentovani su oko 878. godine, a pretpostavlja se da su Sloveni naselili Beograd tokom 600-tih godina. Iako je pisani jezik bio nečitak svom narodu, narod je ipak govorio nešto što je ličilo na današnji. Srpski jezik, dakle, na prostoru Beograda prisutan je već 15. vekova. No, iako je bio dominantan, stanovništvo je na ovom prostoru u navratima pričalo i druge jezike.
Osmanska imperija
U vreme od kako je Beograd pao u ruke Turaka, zvanični jezik administracije bio je turski. Narod koji se tiskao po ulicama govorio je i turski i srpski jezik. U to doba nastale su poznate građevine koje su orjentalni duh ostavili ovom gradu. Turski jezik, ali i jezik manjina poput rumunskog bio je prisutan u gradu na Dunavu i Savi. Kako je blizina austrougarske bila naglašena, često se na beogradskim kaldrmama čuo i mađarski jezik, a dopirala je i austrijska verzija nemačkog.
Veliki ratovi
U doba okupacije tokom Prvog svetskog rata, čitava se administracija iznova prebacila na austrijski, sve do konačnog oslobođenja grada. Ipak, zbog bliske saradnje sa Bečom, neka su se zdanja gradila u stilu Austrougarske, pa je i jezik dopirao do stanovništva. Drugi svetski rat ipak je odisao suštinskim otporom, te jezik Nemaca nije ušao u svakodnevnu upotrebu, već ga je stanovništvo izvrgavalo ruglu.
Poštovanje jezika, bogaćenje kulture
Dokle god je jednog jezika, živi i narod. Kada jezik umire, nestaju i čitave grupacije ljudi. No, to ne znači da ga treba nasilnim metodama čuvati od umiranja. Bogaćenje jezičke leksike događa se upravo upoznavanjem drugih kultura. Kako je jezik živa stvar, logično je da će poprimati uticaj drugih jezika, isto onako kako se i ljudi mešaju, i civilizacijski napreduju. Dok je gramatika svojstvena jednom jeziku, a leksika se bogati drugim, nema bojazni. Beograd je svakako, odličan čuvar svog nasleđa.