DEJSTVO SILE BOŽJE
Sveti Makarije Veliki govori nam o tome na koji način se blagodat Svetog Duha izliva na ljude i kako različito deluje u svima nama – kada se rasplamsa, a kada utihne.
Koji su se udostojili da postanu decom Božjom i da se rode od Duha Svetoga, imajući u sebi Hrista, koji ih posvećuje i uspokojava, mnogovrsnim i različitim načinima bivaju vođeni Duhom Svetim, a blagodat nevidljivo deluje u njihovom srcu pri duhovnom uspokojenju. Od vidljivih naslada u svetu uzećemo slike, da na ovaj način delimično pokažemo kako blagodat deluje u dušama takvih.
Nekad oni bivaju veselo raspoloženi, kao na carskoj večeri, i raduju se radošću i veseljem neiskazanim… Drugi put bivaju kao bestelesni anđeli, nalazeći se još u telu, osećaju u sebi takvu lakoću i okriljenost. Nekad bivaju kao opijeni pićem, uveseljavani i napijeni Duhom, pijani božanskim duhovnim tajnama…
Ponekad kao da plaču i tuguju za ljudskim rodom, prolivaju suze i plaču, zapaljeni duhovnom ljubavlju prema čovečanstvu.
Ponekad ih Duh raspaljuje takvom radošću i ljubavlju, da bi oni, ako bi bilo moguće, smestili u svoje srce svakog čoveka, ne razlikujući dobro od zlog.
Ponekad u smirenju duha toliko unižavaju sebe pred svakim čovekom, da smatraju sebe za poslednje i manje od svih.
Ponekad ih Duh drži u stalnoj i neiskazanoj radosti.
Ponekad se upodobljavaju silnom ratniku, koji, snabdeven svim carskim oružjem, izlazi na boj sa neprijateljima i snažio se drži da bi ih pobedio, jer slično ovome i duhovni ratnik snabdeva se nebeskim oružjem Duha, nastupa na neprijatelja i vodi borbu sa njima, da bi ih pokorio pod noge svoje.
Ponekad se duša uspokojava u nekom velikom ćutanju, tišini i miru, prebiva u duhovnom zadovoljstvu, u neizrečenom spokojstvu i sreći.
Ponekad se umudruje blagodaću u pojimanju čega bilo, u neizrečenoj mudrosti, znanju duhovnih stvari, što se jezikom i ustima može iskazati.
Ponekad čovek biva kao jedan od običnih.
Tako raznovrsno deluje u ljudima blagodat i mnogim načinima putovodi dušu, uspokojava je po volji Božjoj i različito je izvežbava, da bi je savršenu, čistu i besprekornu predstavila nebeskom Ocu.
Blagodat neprestano prebiva u čoveku, ukorenjava se i dejstvuje kao kvasac, od mladog uzrasta, i ovo prebivanje u čoveku biva kao nešto prirodno i neodeljivo, kao jednosušno sa njim. Međutim, ona po svojoj volji, a prema čovekovoj koristi menja oblike svoga delovanja. Ponekad se ovaj oganj razgara i rasplamsa jače, ponekad slabije i tiše. Drugom prilikom se ova svetlost zapaljuje i sija jače, a ponekad se umanjuje i zamračuje. Ovaj svetilnik, goreći i svetleći uvek, ponekad biva jasniji, jače se razgara od napajanja božanskom ljubavlju, a drugom prilikom svetli štedljivo i urođena u čoveku svetlost biva slabija.
Drugom prilikom svetlost se javlja u srcu, otvara unutrašnju, najdublju i skrivenu svetlost, zbog čega čovek, sav absorbovan onom slašću i onim sazercanjem, ne vlada sobom zbog preizobilne ljubavi i slasti i skrivenih tajni. Čovek u to vreme zadobiva slobodu i dostiže savršenu meru, biva čist i slobodan od greha. Ali posle ovoga blagodat se umanjuje i spušta pokrivalo neprijateljske sile. Blagodat biva vidljiva kao delimično i na nekom nižem stepenu savršenstva.
Nastupi vreme kad blagodat jače usplamti, teši i uspokojava čoveka. A biva vreme kad se ona umanjuje i potamnjuje, kako ona sama udešava na korist čoveka.
Sveti Makarije Veliki