MALA GOSPOJINA
Ruski protojerej Aleksandar Šargunov poučava nas na dan kada se obeležava rođenje Presvete Bogorodice da Majka Božija učestvuje u tajnama Trojičnog Boga, jer se Ona rodila iz ovih tajni, radi toga da bi svima bilo dostupno istinsko opštenje sa Bogom i jednog sa drugim.
U rođenju Bogorodičinom je radosnа tajna ljudskog rođenja. Ono je plod ljubavi Božije prema čoveku. Od samog Svog rođenja Presveta djeva poseduje blagodat, koja otkriva tajnu saradnje čoveka sa Bogom.
“Zašto je Reč Božija oklevala da se tokom dugih vekova ovaploti, videći stradanja roda ljudskog?”, pita sveti Dimitrije Rostovski.
“Zato što na zemlji nije bilo One, Koja bi mogla postati dostojnim smestilištem Boga Živoga”.
Sav iskupljujući Promisao Božiji, sve nade čovečanstva ustremljene su na ovaj dan.
Započinje se Njeno odrastanje na zemlji – deteta među drugom decom, koje se osmehuje, igra se, razume i saznaje. Međutim, za razliku od drugih, ovo Dete će uvek biti spremno na sve što bude dato Od Boga. I od toga što Ona voli dobro i zna da Bog uvek daje samo dobro, od toga što Ona u toj ljubavi, kako kaže prepodobni Siluan Atonski, nije nijednom čak ni mišlju sagrešila, započinje se podvig Njenog uzrastanja – do Blagovesti, do Vitlejemske zvezde, do Krsta, do Vaskrsenja Hristovog i sopstvenog Uspenja.
Mi praznujemo dan rođenja ovog savršenog ljudskog bića, koje je Bog imao u vidu, kada je stvarao prvog čoveka. I u Njoj Bog bira ljudsko biće, koje je sposobno da nosi Boga. Ona je tako povezana sa Božanskim zamislima, da učestvuje u tajnama Trojičnog Boga, jer se Ona rodila iz ovih tajni, radi toga da Bi svima bilo dostupno istinsko opštenje sa Bogom i jednog sa drugim.
Pošto je Bog stvorio čoveka za Sebe, On govori sa čovekom. Međutim. Bog neće da razgovara sa njima isključivo sa visine nebesa – On poverava ljudima dar istinskog života u opštenju sa Sobom. Dok Adam i Eva nisu sagrešili, oni su bili posrednicima blagodati Božije jedno za drugo. Ovde je tajna dvojedne zapovesti o ljubavi prema Bogu i čoveku. Eva je sagrešila i povukla Adama u greh. Oni su prekinuli opštenje jedno sa drugim, koje dolazi od Boga. Bog, videći da sloboda koju je On darovao u Svojoj ljubavi ljudima, udaljuje ih od Njega, hoće da ih privuče Sebi sa još većom ljubavlju. Njemu je nedovoljno da hodi među njima u raju – treba ići dalje i živeti u samom čoveku. Sada se smisao rođenja čoveka otkriva u blagodati Ovaploćenja.
O ovome govori Jevanđelje, koje mi slušamo na jutrenjoj praznika: “A Marija ustavši onih dana otide hitno u gorski kraj, u grad Judin” (Lk. 1, 39-56). Marija i Jelisaveta se susreću u istinskom opštenju, koje su ljudi izgubili. Jelisaveta je ponešena blagodaću, na koju ona ne može odgovoriti ničim drugim do molitvom i slavoslovljem Bogorodici: “Blagoslovena si Ti među ženama i blagosloven je plod utrobe Tvoje! I otkuda meni ovo da dođe Mati Gospoda mojega meni?” Marija u moru Božanske blagodati shvata da Ona ima zajednicu sa Sinom, uznosi Bogu hvalu za to, jer ovom opštenju neće biti kraja. I što će u čitavom ljudskom rodu po daru Njenog Božanskog Sina biti obnovljeno istinsko opštenje. Smisao materinske trudnoće i rođenja je u tome da Božanska blagodat ne može biti odvojena od opštenja u blagodati među ljudima.
“A kada Jelisaveta ču pozdrav Marijin, zaigra dijete u utrobi njezinoj, i Jelisaveta se ispuni duha Svetoga”. Marija sa Svojim Mladencom saopštava ono što Jelisaveta prima sa svojim mladencom, i ovaj dar se ne odnosi samo na Jelisavetu, nego na sve ljude. Kod Marije je toliko blagodati i Ona je predaje mnogima, tako da je nemoguće nekome, sem Nje i Njenog Božanskog Sina, da obuhvati sve, koje prinose Njenu molitvu Jelisaveti: “Gle, od sada će Me zvati blaženom svi naraštaji”. I svi sveti koji su dostigli svetost, priopštavali su se Hristu i rodili su se za istinsku čovečnost kroz opštenje sa Njom.
Kada mi ne bi grešili, onda bi živeli u takvim odnosima sa Bogom i sa našim bližnjima, da bi bio raj na zemlji. I sav život bi bio jednom velikom blagodaću. Jedan čovek, već u zrelim godinama, ispričao je kako se u mladosti, kada je tek počinjao da dolazi u hram, mučio nedoumicom, zašto Crkva tako velikim poštovanjem okružuje Bogorodicu. Ovo je bilo,kako je on sam kazao, zbog toga što on nije znao za blagodat. Jednom u pashalnu noć, posle vrlo ozbiljno provedenog Velikog posta, on se molio pred ikonom Bogorodičinom, razjedan sumnjama o realnosti pobede nad grehom i smrću. I iznenada kada su zapevali: “Angel vopijaše Blagodatnej”, u njegovom srcu se razgorela toplota i sve u hramu se ispunilo rajskom pashalnom svetlošću. On je tada uvideo šta je ta svetlost, zauvek je shvatio da je sve što se peva u Crkvi – istina, i da se Bogorodica ne naziva uzalud Majkom Svetlosti. Posle pashalne službe on je sreo kod izlaza svog poznanika i rekao mu: “Hristos Voskrese!”, i tada ga je sa novom snagom prožela blagodat, tako da je osetio da pozdravljajući druga svetim pozdravom, pije ustima svojim od nebeskog ognja.
Opštenje blagodati duhovne naše Majke sa nama se događa tamo gde Eva, majka po telu svih živećih, postaje preprekom između nas i Boga. Svojim odricanjem od Boga, Eva je postala za Adama posrednicom svih grehova. Grehovnim opštenjem ljudi predaju jedni drugima ono što đavo hoće da im saopšti. U svetu se sve više utvrđuje takvo opštenje, kojim se zaklanja Bog i otkriva ad.
Šta ćemo prineti mi na dan rođenja naše Majke tamo gde više nije pitanje ima li ili nema Boga, već postoji li čovek ili ne? Hoćemo li mi postati Njenom decom, čije će nam međusobno opštenje u čistoti, smirenju, ljubavi, darovati Njenim zastupništvom učešće u sakrivenom životu Boga i otkriti smisao rođenja svakoga od nas? Bez zastupništva Bogorodičinog mi nikada ne možemo dostići istinsko opštenje sa Bogom. Neka bi nam bilo dato da saznamo koliko je važno moliti se za ovaj dar Onoj, Koja u Svojoj savršenoj čistoti, savršenom smirenju, savršenoj ljubavi, saopštava čoveku koji stupa u punoću opštenja sa Njom, ono što Bog hoće da nam saopšti.