GRAD KOJI NAJBOLJE SPAJA NESPOJIVO
Interesovanje turista za Beogradom je u poslednje dve decenije naglo poraslo. Grad kojeg čini spoj Save i Dunava prošao je nesrećna vremena koja su uspela da iz njega izvuku sirovu esenciju postojanja i učine ga večitim gradom.
Da li ste nekad čuli izreku da gradovi koji nemaju tvrđavu i more ili reku, i nisu pravi gradovi?
Zanemarimo ovu šaljivu tvrdnju i u obzir uzmimo činjenicu da grad zapravo čine ljudi, njihove navike i neizostavno kulturno dobro. Ipak, sudeći po tome da Beograd ima ne jednu, već dve reke, velelepnu tvrđavu, ali i bogato kulturno nasleđe, a osim toga je i prestoni grad Srbije, govorime, de facto, o gradu u užem smislu.
Interesovanje turista u poslednje dve decenije naglo je poraslo kada je u pitanju Beograd, ili je samo eskaliralo, zbog otvaranja granica, i izlaska iz ratnog vihora. Bilo kako bilo, nesrećna vremena koja su ove prostore pratila poslednjih nekoliko vekova, uspela su da iz grada izvuku sirovu esenciju postojanja, i da ga učine večitim gradom. Stoga su slikarstvo, muzika, književnost, arhitektura, pozorište, nakon brojnih peripetija uspeli da se usidre na ovom mestu.
Grad je u prethodnom periodu postao dostupan za brojne turiste iz zemlje i inostranstva, otvorivši svoja vrata i onima koji žele da se bave ugostiteljstvom. Beogradski apartmani pružaju mogućnost da se na neko vreme skrasite u ovom gradu, i krenete u vremeplovnu turu, izučavajući bogatu kulturu grada. Ukoliko budete malo uporniji, možete obezbediti smeštaj u apartmanima u samom centru Beograda, a odatle, kako vam volja. Na koju god stranu krenete, nešto ćete divno saznati.
Kapor – hroničar jednog vremena
Iako nije rođeni Beograđanin (šta to uopšte i znači), Momo Kapor je pisac koji je ovekovečio Beograd na svojim slikama i u svojoj prozi, na način kako to niko nije umeo. Njegov Beograd nije samo puko mesto u kome se neka radnja dešava, već lik koji rame uz rame stoji sa ostalim njegovim fikcijama. Mima Laševska, koja u predvečerja šeta Knez Mihajlovom, krčma “Tabor”, džez, kafane, navike… To je ono o čemu Kapor govori prevodeći Beograd na jezik svakoga koji u njega dođe. Stoga bi, pre nego što krenete u obilazak Beograda, možda bilo u redu da svratite do Ruzveltove i poklonite se svima onima kojima je Beograd pružio ruke da ga opišu, rečima, tonom ili kistom. A svi, jedan do drugog, danas nemo leže u Aleji zaslužnih građana.
Beogradski stil u amanet generacijama
Kada grad poprimi tolike dimenzije da se utka i u stil pisanja, stvaranja, ophođenja, znači da nikako ne sme ostati neprimećen od turista iz ostalih gradova. Ono što se početkom minulog veka razvijalo u prestonici, a za šta su bili zaslužni Bogdan Popović, Ljubomir Nedić, Jovan Skerlić, selilo se kroz buduće generacije, nadograđivalo i oformilo kao duh jedne dugoročne epohe. Reč je o Beogradskom stilu koji je potom nastavila Isidora Sekulić, ali i mnogi koji su se ugledali na njih. Tako se, u nešto izmenjenijoj formi, stil, kao poseban i autentičan u umetnosti održao do današnjih dana.
Arhitektonski kontrasti
Šetajući od Kalemegdana do Beograđanke, pa dalje u kom god pravcu, kontrasne razlike u arhitekturi Beograda i te kako su uočljive. No, ono što se za Beograd kaže, jeste da je upravo ta evolucija grada doprinela i evoluciju stilova. Stoga se svojevremeno u Japanu, na jednom univerzitetu, glavni grad Srbije proučavao kao jedinstveno čudo arhitektonskih razlika, koje se nehotice, ipak uklapaju u jednu celinu. Ukoliko zagledate zidine beogradske tvrđave, pa krenete redom preko zgrada sa početka dvadesetog veka, do modernih zgrada, videćete kako je grad menjao stilove, i postajao kosmopolitističko jezgro.