DA LI BILJKE ZAISTA VOLE DŽEZ?

Priča se da biljke vole džez muziku, a da li je to tačno saznaćete u ovom tekstu. Osim toga, videćete i da li obožavate da jedete ruže i još po koju zanimljivu činjenicu.

 

Poljoprivrednici od pre nekoliko milenijuma, oni koji su pokušavali da prehrane svoje porodice, i da obezbede opstanak, sigurno nisu razmišljali da će desetinama vekova kasnije, internet pripovedati o tome šta su zanimljiva fakta, kada je poljoprivreda u pitanju.

No, ipak, u svoj dostupnosti materijala, rešili smo da vas malo odobrovoljimo i nabrojimo neke od činjenica koje možda niste znali, a koje su zahvaljujući internetu postale dostupne. Pošto internet danas hrani više usta nego poljoprivreda, iako bez nje ne bismo mogli, spojićemo jedno sa drugim, i ispričati priču u slikama. Od prvih zasada u praistoriji do plastenika prošle su generacije i generacije, pa je i sama zemljoradnja uznapredovala.

Baštovanstvo je postalo hobi, a obrada zemlje, svela se na ukrupnjene podvige velikih zemljoposednika. Ipak, i danas se pojedini domaćini odlučuju da u svojim plastenicima neguju agrikulturu, a cene folija za plastenike postale su dostupne svima. Šarenolikost poljoprivrednih kultura je velika, pa danas postoje žute lubenice, paradajz u obliku paprika, četvrtaste breskve itd. Šta još nudi savremeno baštovanstvo i šta nismo znali, govorimo u nastavku.

Zabluda o suncokretu

Iako se suncokret najviše uzgaja u Vojvodini, kada je u pitanju Srbija, i ne predstavlja preterano zastupljenu kulturu, ipak bi možda trebalo da znamo da cvet suncokreta zapravo nije jedinstven. Naime, braon centar i žute latice predstavljaju zbir 1000 do 2000 individualnih cvetnica, spojenih u jedan prirodni buket.

Mikrokosmos

U samo jednoj kašičici obradive zemlje, iz koje niče sve ono što sadimo i uzgajamo nalazi se toliko mikroorganizama, da kad bi bili veličine čoveka, ne bismo imali šanse. Šalu na stranu, bez ovih mikroba, kojih ima više nego ljudi na Zemlji, u samo jednoj kašičici, ne bi se mogle razviti kulture koje nama pomažu da preživimo. Tako da ih valja smatrati nevidljivim malim prijatlejima iz mikrokosmosa.

Biljke i muzika

Ne bi se baš moglo reći da biljke žanrovski dele muziku na dobru ili lošu, iako se govorkalo da najviše vole džez. Kada su mitbasteri pokušavali da razotkriju mit da li biljke kojima se pušta muzika, bolje rastu od drugih, došli su do zaključka koji može biti i slučajnost. Naime, biljke koje su “tretirane” muzikom, bolje su rasle, davale lepše cvetove i plodove, od onih koje su provele određeno vreme u praznoj sobi i tišini.

Porodica ruža

Nećete verovati ako vam kažemo da jedete ruže, a niste toga ni svesni. Zapravo su omiljene voćke poput jabuka, krušaka, breskvi, trešanja i malina, iz porodica ruža. Nije baš da jedete one baštenske (mada ima i takvih), ali ste ipak učestovavli nekad u ishrani iz te familije. 

Nekad vaše cveće nije inspiracija

Modifikacije u genetskom materijalu cveća iz bašti doprinelo je da izgube one autentične mirise koje privlače insekte. To navodi na zaključak da ponekad nije šarenilo cveća privuklo leptire, već ih privlači korovsko bilje, poput deteline, koje cveta nezavisno od vas. Nektari i mirisi korova češće privlače leptire nego pesticidima tretirane bijke. Zbog toga lepotani sa nežnim krilima, s vremena na vreme svraćaju na razgovor sa onim neuglednijim, ali ipak prirodnim cvećem. Poneki ljudi ovo mogu shvatiti i kao metaforu. Porazmislite.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.