ДОБРУНСКИ ГРАНИЧАР

добрунски граничар

На трен, у сумаглици,
тмоло сунце осветли
споменик на литици,
и згасне у врлети.

Бронзани Вожд са стене
надгледа околину.
Кроз засторе маглене
гледа на Рзав, Дрину.

Као у време буна,
онако строг у лицу,
кад стигне зла дојава,

озго, изнад Добруна,
и сад чува границу
измеђ’ двеју држава.

*

И ЈА САМ КАО СИДАРТА СНИО

У моме завичају,
намернике и госте
пред кућом дочекају
и срдачно угосте.

Видећеш моју реку,
одвећ је хировита.
Та не зна за препреку,
уским коритом хита.

Крај те реке што хучи,
и ја сам у младости
као Сидарта снио

од воде да научим
сву мудрост пролазности,
ал’ је нисам открио.

*

ДРАГИШИ НЕДОВИЋУ У СПОМЕН

У вароши на Дрини
обрео се без пара.
Пријатељ му једини
била стара гитара.

На Бикавцу, врх града,
девојку упознао.
Свако вече, од тада,
Са њом је севдисао.

Прошав градове Босне,
више није сусрео
ону девојку младу

са којом је радосне
часове проживео
у старом Вишеграду.

*
Братислав Браца Милановић, Цветојевац код Крагујевца (Записи из Србске, друго допуњено издање, Крагујевац 2017)

На фотографији: манастир Добрун

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.