UGROŽENA PRIRODA

Bajkalsko jezero, najstarije na svetu, proživljava jednu od najgorih kriza u svojoj 25 miliona godina dugoj istoriji zbog zagađenja voda fosfatima, širenja algi, preteranog ribolova i klimatskih promena, upozoravaju stručnjaci.

 

Ujedno i najdublje na svetu s 1.700 metara dubine, Bajkalsko jezero sadrži čak 20 odsto slatke nesmrznute vode na planeti i „vrlo je vredno za proučavanje evolucije“, ocenjuje UNESCO, koja je to sibirsko jezero 1996. godine uvrstila na popis svetske baštine.

bajkalsko jezero

O biodiverzitetu govori podatak da vode i obale Bajkala nastanjuje gotovo 3.600 biljnih i životinjskih vrsta kojih je skoro 80 odsto endemskih, ali su izloženi negativnim uticajima koji se gomilaju.

Omul, tipična bajkalska riba, ugrožen je algama koje se zabrinjavajuće šire, a nekoliko vrsta sunđera već je nestalo. Početkom oktobra ruska vlada zabranila je komercijalni lov omula.

„Biološka masa omula prepolovljena je u poslednjih 15 godina“ i pala je s 25 miliona tona na samo deset tona. Biolog Anatolij Mamontov ističe da su razlozi preterani ribolov, krivolov i klimatske promene.

„Zbog suše smanjuje se dubina reka koje se ulivaju u jezero, površina Bajkala se zagreva, a omul ne vodi toplu vodu“, rekao je.

U septembru je UNESCO izrazio zabrinutost zbog katastrofalnog širenja alge Spirogira koja prekriva peščane plaže jezera stvarajući gusti zeleni tepih.

„Uveren sam 150 odsto da je razlog tome zagađenje otpadnim vodama iz sela i gradova na obalama Bajkala, najviše deterdžentima koji sadrže fosfate“, kaže Oleg Timoškin, biolog iz Institulta za limnologiju u Irkutsku (Sibir).

Sistem pročišćvanja otpadnih voda zastario je, a u nekim selima i ne postoji, upozorava Timoškin. Objašnjava da su do pre 15 godina slikovita sela na obalama Bajkalskog jezera imala struje tek dva sata na dan, a danas „svaka ‘babuška’ iznajmljuje sobe turistima i poseduje veđ mašinu.

Timoškin je obišao celo jezero kako bi proučio širenje alge i identifikovao tri kritične zone blizu gradova u kojima su alge uništile mekušce i rakove, vrste koji vole kiseonik.

„15 godina unazad blizu grada Listvijanke postojale su podvodne šume sunđera, a danas su sve mrtve“, kaže Timoškin.

Pokraden novac

Ako se ne zaustavi izlivanje zagađenih voda u jezero, obalna zona „radikalno će se promeniti“, upozorava naučnik i traži zabranu upotrebe stvari koje sadrže fosfate i gradnju upravo u toj zoni „najboljih stanica za pročišćavanje voda u Rusiji“.

U gradu Babuškinu na obalama Bajkala, milioni dolara su potrošeni na stanicu za pročišćavanje vode, ali bakterije koje su trebalo da pročišćuju vodu nisu sposobne da deluju u ledenim vodama sibirske zime.

Opada i finansiranje naulnih istraživanja i to upravo sada kada je izuzetno važno istraživati Bajkalsko jezero kako bi ga se očuvalo, ističu Mamontov i Timoškin koji to slikovito opisuje rečima „To vam je otprilike kao da otpuštate epidemiologe dok traje epidemija boginja“.

Izvor: Jutarnji.hr

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.