Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NEMA ORUŽJA KOJE SE MOŽE ODUPRETI LEPOJ I MUDROJ ŽENI

Sa željom da spasi srpsku državu od konačnog poraza i načini sigurno i jako utvrđenje, Jerina je odlučila da sagradi Smederevsku tvrđavu. Naivno se nadala da će u njoj naći sigurno utočište i jak bedem protiv turske najezde.

 

Da bi sagradila tako veliko utvrđenje prisilila je svoj narod na težak rad uz mnogo odricanja i patnje, ali kada je pred sobom videla zamišljeni cilj, Jerina nije imala mnogo obzira prema patnji naroda koji je nimalo nežnim sredstvima bio prisiljen da sluša njena naređenja.

mudroj ženi

Oduševljen nje­nim ponašanjem, narod je svoju vladarku ovekovečio u pesmi kao „prokletu Jerinu“. Vekovi su od tada protekli i sam svemoćni Bog zna koliko je za tako nešto bilo valjanog opravdanja.

Ipak, Jerina je uspela da sagradi velelepnu tvrđavu oko koje se u svoje vreme mnogo krvi prolilo, dok nije pala u turske ruke. Time je bila konačno, bar privemeno, bila sahranjena srpska državnost.

Ostalo je samo jedno nedorečeno pitanje koje nas tera da raz­mišljamo koliko je u dato vreme bilo zaista pametno graditi pomenutu tvrđavu i terati svoj narod na ropski rad? I još nešto. Da li je izgradnja pomenute tvrđave zaista odgodila pad srpske državnosti ili je ubrzala njenu propast?

Kada su Turci videli kako Jerina gradi tako veliko i značajno utvrđenje, kakva su bila njihova raz­mišljanja i zaključci? O čemu su oni razmišljali? Da li treba srpsku vlastelu pustiti da se baškari u toj tvrđavi u miru ili je treba na svaki način osvojiti, a i koliko je običnom srpskom čoveku bilo snošljivo da često gladan i žedan u šupljim opancinma ili bosih nogu, mora beskrajno da kuluči dok se tvrđava gradila? Taj silan i beskrajan kuluk učinio je to da je tom narodu bilo svejedno da li će kulučiti za srpsku vlastelu ili za Turke koji su često znali da na svoj način daju narodu lažna obećanja, kako će im pod njihovom upravom život biti snošljiviji.

Neki kažu da i u vremenu kada je zidana smederevska tvrđava svi Turci nisu jednako mislili. Jedni su bili da se zidanje tvrđave blagovremeno spreči, drugi, pa­metniji, govorili su da Srbe treba pustiti da je na miru sagrade, pa da je onda na lak način bez mnogo prolivanja krvi osvoje, tako što će tvrđavu razoriti iznutra, jer se u svakom narodu uvek nađe dovoljno pohlepnih ljudi koji će za šaku dukata izdati svoga gospodara i tako će tvrđava biti lako osvojena.

No ostavimo se sada Smedereva, Jerine i Turaka. Vratimo se daleko unazad u prošlost kada je negde daleko tamo na istoku, možda čak u Kini, vladao jedan car koji je voleo da ratuje i vodi svoj narod u bitke i krvoprolića i koji je žestoko naumio da udari na jedno veliko carstvo u svom komšiluku i da pokori njihovog cara.

S tim ciljem sakupio je veliku vojsku i onda iznenada udario na svog mirnog komšiju koji nije bio ratoboran i ni na koji način nije hteo da ga uznemirava niti je želeo da vodi bilo kakav rat.

Udario je na njega i dobro se pokajao. Jer, iako je svom komšiji u prvom udaru naneo velike gubitke, na kraju je doživeo veliki poraz. On se sa tim nikako nije mogao pomiriti i počeo je da se priprema za novi rat. Prip­remanje za rat i mnogi poslovi oko toga bili su za već ostarelog Cara veliki napor i on je počeo ozbiljno poboljevati. Kad je Ca­ri­­ca videla šta se sa njim dešava, otvoreno mu je rekla da dalje ratovanje nema smisla i da će ona sve tako mudro udesiti, pa će sve i bez rata biti kako treba. Zatim mu reče da on Caru sa kojim je ratovao napiše i pošalje jedno pismo, da mu se izvini što ga je napao, pozove u goste i da mu ponudi kao dar njihovu kćer, koja je bila vrlo pa­mentna i izuzetno lepa devojka.

Kako Carica predloži, tako se sve i dogodi. Kad je gost video devojku koju su mu pokazali, on se odmah očaran njenom lepotom, jako zaljubi i ubrzo je zaprosi za ženu, jer mu se učinilo da nikako ne bi mogao živeti bez nje. Sve se brzo sredi, svadba se obavi i oni se orodiše, a kako to obično biva, pametna i lepa žena, uvek je pravi gospodar u svakoj kući, a nova carica je polako i neprimetno slušajući majčine savete postavljala na važna mesta u državnoj službi one ljude koji su joj najbolje odgovarali i sve radili kako je ona htela. Ubrzo je i stari car umro od neke nepoznate bolesti i ona tako postade Carica i gospodar cele zemlje i ostvari bez kapi pro­livene krvi sve ono što je njen otac mislio ostvariti ratovanjem.

I tako se još jednom ostvari stara mudrost koja kaže da još niko nije uspeo da napravi oružje koje se može odupreti lepoj i mudroj ženi.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: