Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Čas neobične geografije: Četiri države, jedan jezik i mnogo zanimljivosti

TRI AMBASADORA I PRINC

Četvorica gostiju Beogradskog sajma knjiga održali su čas neobične geografije, tokom kog su pričali o zanimljivostima država iz kojih dolaze, iako svi pričaju istim jezikom.

 

Princ Stefan od Lihtenštajna i ambasadori Nemačke, Austrije i Švajcarske ispričali su na tribini 62. Sajma knjiga u Beogradu niz zanimljivih podataka o svojim zemljama.

čas neobične geografije

Budžet za kulturu u Austriji veći je od budžeta za vojsku; Lihtenštajn je država koja nema vojsku i gde se poslednje ubistvo desilo pre 20 godina, ima najmanju stopu kriminala u svetu i građani tamo nemaju naviku da zaključavaju vrata; Švajcarska nije samo zemlja arhitekata vremena i preciznih satova, već i država u kojoj nijedan račun ne ostaje neplaćen, a Nemci, gde god da krenu, tragaju za izvrsnim nemačkim pecivima i razlikuju Bavarce od onih koji to nisu po načinu na koji jedu belu kobasicu…

Ove zanimljive pojedinosti mogle su se čuti na 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, na štandu počasnih gostiju „Četiri zemlje jedan jezik” i času neobične geografije, koji su održali princ Stefan od Lihtenštajna, Aksel Ditman, ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Johanes Ajgner, ambasador Republike Austrije, Filip Ge, ambasador Švajcarske, takođe i zastupnik interesa Lihtenštajna, i njihov domaćin naš pisac Dragan Velikić, koji je zanimljivim pitanjima motivisao upečatljive odgovore sagovornika. U vezi sa računima koji u Švajcarskoj uvek moraju da budu plaćeni, ambasador Filip Ge ispričao je anegdotu o Napoleonu koji nije platio tonu i po švajcarskog sira za 50.000 vojnika, pa je deo tog računa 1988. godine platio francuski predsednik Fransoa Miteran.

Princ Stefan od Lihtenštajna slušaoce na štandu počasnih gostiju zainteresovao je neobičnim detaljima o svojoj zemlji. U razgovoru sa jednim britanskim diplomatom zaključio je da se u lihtenštajnskom zatvoru služe isti obroci kao u britanskoj ambasadi. Na času neobične geografije saznali smo i to da osuđenici u Lihtenštajnu, ako ih ima, ne služe u ovoj državi kaznu dužu od dve godine, pa bivaju poslati u Austriju. A svojevremeno se zatvor nalazio u zgradi vlade, pa je jednom zaključanom preostalom gostu zatvorenik pokazao kako da izađe napolje. Iz rata između Austrijskog carstva i njegovih podanika i Pruske 1866. godine, u Lihtenštajn se vratilo više vojnika nego što ih je u rat otišlo, zato što su i ostali imali mogućnost da čuju kako je tamo lepo… Inače, to je bio i poslednji rat u kojem je Lihtenštajn učestvovao.

– Od tada nemamo vojsku. To je praktično rešenje za malu zemlju kakva je naša. Ne bih da reklamiram monarhiju, ali u Lihtenštajnu stanovništvo direktno učestvuje u kreiranju političkog života i kulturne politike tako što ima mogućnost da o svemu organizuje referendum i da glasa. Narod odlučuje o svemu, čak i o tome da li će biti izgrađen još jedan muzej. Kada većina stane iza neke takve odluke, onda to doprinosi stabilnosti u zemlji – rekao je princ Stefan od Lihtenštajna, koji posle deset godina službe u Berlinu odlazi u Vatikan.

Dobro obavešteni Dragan Velikić, koji je bio ambasador naše zemlje u Austriji, a nedavno je proveo šest meseci u Švajcarskoj, sa svojim gostima razmatrao je neke stereotipe koji važe za narode germanskog govornog područja. Jedan od tih stereotipa je i tačnost, a pošto naš pisac smatra da se stanje u jednoj državi može posmatrati preko njene železnice, ipak je konstatovano da ni nemački vozovi nisu kao što su bili pre 20 godina, i da sada znaju da zakasne nekoliko minuta.

– U Nemačkoj se stalno diskutuje o železnici i o vremenu. A ja sam, eto, kupio jedan švajcarski sat koji je stalno kasnio. Stereotip je i to što svaka zemlja spolja izgleda homogeno, dok je, posmatrana iznutra, prepuna različitosti u jeziku, dijalektima, u regionima. Međutim, različitost dolazi i spolja i predstavlja pravo bogatstvo. Blizu 400.000 građana srpskog porekla obogaćuje nemačku kulturu i sport – primetio je ambasador Ditman.

Slično zapažanje izneo je i ambasador Ajgner, koji je istakao da nemački nije jedini jezik u Austriji, i da se u ovoj zemlji poštuju i jezici slovenskih manjina, među kojima je blizu 220.000 građana srpskog porekla, zatim slovenačkog, češkog, hrvatskog…

Po rečima Dragana Velikića, biblioteka u švajcarskom gradu Sent Galenu jedna je od najimpresivnijih u svetu, sa 160.000 knjiga, među kojima se čuva i rukopis „Sage o Nibelunzima”. Filip Ge bio je saglasan sa ovom konstatacijom, dok je Johanes Ajgner objasnio da su najvažnije austrijske biblioteke one pri manastirima, gde se čuva i najveći broj srpskih rukopisa izvan Srbije. Ambasador Aksel Ditman podsetio je na tradiciju dobrih kulturnih veza Srbije i Nemačke, koja je potvrđena nastupom Srbije kao počasnog gosta na Sajmu knjiga u Lajpcigu pre šest godina. Sada su četiri zemlje i jedan jezik, nemački, gosti naše manifestacije knjige.

Izvor: Politika

Ostavite komentar

Ostavite komentar