PRIŠTEVAČKI KORZO
Zato smo ovde, na mestu, na kom se sećanja osvežavaju i oživljavaju… ajde da zajedno rekonstruišemo naš prištevački korzo, da mu udahnemo život… i da se, makar još jednom, njime prošetamo…
…Bilo je to čudo jedno… neviđeno… korzoe su imala sva mesta… bilo je to vreme, u kome je, po kulturološkom i sociološkom profilu ucesnika, korzo potpuno odgovaralo svrsi svog postojanja i vaspostavljanja…
…Ujednačenom brzinom, nogu pred nogu, tekla je, u krug, reka ljudi… različitih… a, samo u jednom spojeni… u prištevačkom korzou…
…Špalir u mimohodu…pomešani… nekoliko generacija… od Gradske kafane „Avala“… pa do hotela „Kosovski Božur“… po ulici, koja ranije nije bila zatvorena za saobracaj, a, kasnije su je zatvarali od 18 pa do 22… korzo je trajao od 18 pa do 21 sat… i onda se polako osipao… da bi ostali najuporniji…
…Duž korzoa, sva stabla drveća i stubovi ulične rasvete, bili su zaposeti by različitih društava… svako je imao svoje mesto duž korzoa… ili drvo ili banderu u glavnoj ulici… bilo je nezamislivo da neko nekom uzurpira mesto… toga se čak ni ja ne sećam…
…Ranije, Albanci koji nisu iz Prištine, ili oni, koji su korzo ignorisali iz nekog samonjimaznanog razloga, šetali su onim delom trotoara od bivšeg „Jedinstva“… hotela „Kosovski Božur“… znači onim delom između ulica „Moše Pijade“… i učice „Ace Marovica“…
…Nepisani zakoni, unutrašnja organizacija i ustrojsvo korzoa, delovali su savršeno… organizam jedan, veliki, višećelijski… i mi u njemu… delići… sa jasno definisanim obavezama… da se lagano vrtimo u krug ili da stojimo na svom mestu, koje nam je dodeljeno, nekom unutrašnjom organizacijom, nama nepoznatom i nejasnom… ali funkcionalnom…
…Svega je bilo na korzou… upoznavanja, polazaka, raskida, venčanja, razvoda… tu je sve počinjalo i završavalo se… i latino serije… i švedski akcioni…
…Ovako je to, najčešće, izgledalo… ti sa društvom stojiš ispred svog drveta… a, devojka kojoj si simpatija šeta korzoom, sa drugaricom, najčešće, prolazi pored tebe svakih 15-tak minuta… i onda pogledi… sa obe strane… drugarica procenjuje opravdanost i svrsishodnos okretanja još nekoliko krugova, pred početak provodadžisanja…
…posle nekoliko dana, besomučnog vrtenja u krug… gde je nesvestica zagarantovana, sačinjava se „studija izvodljivosti“ pažljivo se planira svaki korak, ugovara se susret, a sve preko posrednika… normalno, pod budnim okom drugarice, kao nezaobilaznog zaštitnog faktora u polascima tadašnjim i raskidima… i razgovor kod bioskopa „Vllaznimi“ u parkiću… pa, ako postoje obostrane simpatije… korzo upisuje još jednu recku… par počinje da šeta zajedno, možda, još par dana, uz drugaricu… Božemoj… da se ne opuste preterano… kako je to bilo lepo …i nevino i čisto…!!!
…Pronalaženje prijatelja na korzou bilo je vrlo prosto… većina nas je znala, gde ko stoji… i pravo pod njegovo drvo… tu promašaja nije bilo… ako neko, dalekobilo nije izašao… a, mogla je da ga spreči samo neka boleština teška i zarazna… ispod „jektike“ ništa… nema opravdanja… ili odvođenje u vojsku, by vojne policije, sa sve lisicama na rukama, zbog neodazivanja na poziv…
…Ovi stariji od nas… imali su „mirnija“ drvca, tj. mesta… prema hotelu „Božur“… sećam se, drvo preko puta „Božura“… a tu Prištevačka elita: Kaća Džudović, Zorica Dimitrijević, Mima Denić, Maca… Neša Vlahović, braća Rok i Zef, Braca Krnjić… puno njih… imao sam privilegiju, veliku, da budem, kao mlad, nekoliko puta, ispod tog drveta u tom društvu… tu se gradio i sticao status… bilo je to vreme… !!!
…a, mi, mlađi, ispred „Komiteta“… gde je kuvalo, kao u grotlu… moje društvo okupljalo se ispred prve bandere, ispred „Komiteta“… jedno od najlepših mesta, ufffff, što smo bili ponosni… pored nas, prvo drvo… Gimnazijalci, ’56. godište… Žolja, Lelica, Vlada, Ksenija, Bibi, Miki Simonović, Ljilja… ispod „žalosne vrbe“ stariji gimnazijalci… Vlada Marić, Ferid – Feđa Ljoshi, Ćema, Ikim, Bobs Tadić… puno njih… neka mi oproste što ih sve ne pomenuh… pa, ko bih ih se svih setio… kalabal’k…
…zato smo ovde, na mestu, na kom se sećanja osvežavaju i oživljavaju… ajde da zajedno rekonstruišemo naš korzo, da mu udahnemo život… i da se, makar još jednom, njime prošetamo… šetam se ja tim korzoom često… ali sam… pa mi je nešto bljak… sa vama mi je lepše… sa vama u ♥ …