REMEK-DELA IZ SVIH EPOHA

Velika izložba “Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji“ u Galeriji SANU pokazuje da sasvim prirodno proizilazi naglašena potreba srpskog naroda, odnosno njegove države i crkve, da imaju ključni uticaj u sferi zaštite srpskog kulturnog nasleđa na Kosmetu.

 

U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u toku je velika multimedijalna izložba „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Idenitet, značaj, ugroženost“ koja će, kako je planirano, trajati do 12.novembra.

srpsko umetničko nasleđe

Izložbom su obuhvaćena dela i odabrane reprodukcije iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja primenjene umetnosti, Galerije fresaka, Arhiva SANU, Muzeja SPC i manastirskih riznica. Izložbom je posvećena pažnja pregnuću srpskih ktitora i priložnika u stvaranju i profilisanju kulturne baštine na KiM. Takođe je ukazano na stalnu ugroženost i uništavanje tog nasleđa.

Autori izložbe su dopisni član SANU Miodrag Marković i prof. dr Dragan Vojvodić. Profesor istorije umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu, dr Vojvodić je, uprkos brojinim obavezama vezanim za ovu izložbu kao i svojim redovnim poslovima, odmah prihvatio intervju za nas.

Sa kojim je ciljevima rađena izložba „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost“?

– Iz naslova izložbe lako je razaznatljiv pokušaj da se njome obuhvati i svestrano kontekstualizuje veoma širok krug pitanja i stvori živa slika o nastajanju, identitetskim osobenostima, značaju i istoriji uništavanja srpskog umetničkog nasleđa na Kosovu i Metohiji. U toj slici se, najpre, ogleda istorija stvaranja izuzetno bogate i po dometima dragocene spomeničke baštine. Nažalost, upravo zbog svoje jasne identitetske određenosti kao naročitog kvaliteta, ona je kroz istoriju bila često ugrožavana. Stradanje srpskih spomenika na Kosovu i Metohiji traje vekovima i vazda je u stopu sledilo sudbinu naroda koji ih je stvarao. Kraj prošlog i početak ovog stoleća doneli su njihovo naročito brutalno masovno uništavanje. Jasno je da je reč o pojavi dugog trajanja, koja je kroz stoleća menjala samo svoje oblike, intenzitet i ritmove, ali nikada nije prestala.

Šta je bilo najteže prilikom pripreme izložbe i izbora značajnih dela iz prebogate srpske umetničke riznice sa Kosova i Metohije, za ovu postavku?

profesor dragan vojvodić
Prof. dr Dragan Vojvodić

– Kad treba da predstavite deo umetničke baštine jednog naroda tako bogat izvanrednim delima, uvek je najteže napraviti odmerenu selekciju i odreći se nečega. Kolega Miodrag Marković i ja, kao autori izložbe, mnogo puta smo požalili što moramo da iz postavke isključimo neko vredno delo, jer za njega nije bilo mesta. Od takvih dela, mogla se, verujte, napraviti još jedna, ništa manje sjajna izložba.

Izložbom ste jasno ukazali na kontinuitet i vrednost umetničkog stvaranja na Kosovu i Metohiji u razdoblju od 12 do 21 veka. Od kakvog je to značaja za kulturnu istoriju srpskoga naroda?

– Izložba nedvosmisleno svedoči da je kulturno biće našeg nasleđa na Kosovu i Metohiji proizašlo iz širih razvojnih tokova srpske umetnosti i da je ključni deo tog nasleđa nastajao na pomenutom prostoru kao središtu državnog i crkvenog života Srba u vremenu kada je naša kultura dosezala svoje vrhunce. Zato to nasleđe ima neprocenjiv značaj za kulturnu istoriju čitavog srpskog naroda.

Bez njega se istorija srpske kulture i umetnosti nikako ne bi mogla razumeti. Sasvim prirodno, odatle proizilazi i naglašena potreba srpskog naroda, odnosno njegove države i crkve, da imaju ključni uticaj u sferi zaštite rečenog nasleđa.

Povodom izložbe sačinjen je odgovarajući katalog na srpskom i na engleskom jeziku i prateće publikacije. U planu su i druge aktivnosti. O čemu se radi?

– Planirano je da se uporedo sa izložbom organizuje ciklus predavanja o različitim aspektima našeg kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, zatim izdavanje zbornika naučnih radova posvećenog tom nasleđu i organizovanje donatorske večeri na kojoj bi bila prikupljena sredstva za konzervaciju i restauraciju najugroženijih ikona i drugih bogoslužbenih predmeta sa Kosova i Metohije.

Na koji način su predstavljene umetničke vrednosti iz crkve Svetog Đorđa u Rečanima kod Suve Reke (hram iz 14 veka) koju su albanski ekstremisti sravnili sa zemljom 1999. godine?

– Bili smo u prilici da izložimo jednu kopiju freske iz te unuštene crkve i kopiju nadgrobne ploče srpskog vojvode, njenog ktitora. Među publikacijama koje prate izložbu biće izdata u vidu zasebne knjige i naučna dokumentacija o toj crkvi: kompletni crteži arhitekture i fresaka, mnoštvo fotografija hrama i njegovog živopisa uz naučna tumačenja. Na taj način će uspomena na jednu potpuno razorenu crkvu biti sačuvana i ona će bar na izvestan način nastaviti da živi – u očima, srcu i umu budućih generacija.

O čemu svedoči izuzetno veliki broj posetilaca izložbe, i da li ste očekivali takav odjek?

– U izloženim delima posetioci su očevidno prepoznali puteve koji kroz prošlost vode ka budućem i osetili nadahnjujuće vrednosti što u ovom našem nestalnom i promenljivom svetu opstaju vekovima. Mi na Kosovu i Metojiji zaista imamo toliko nasleđa za koja vredi živeti i istrajno se boriti. Jedino u istinskoj brizi za takve temeljne vrednosti možemo uzrasti i opstati kao narod, jer njih može uistinu da odbrani i sačuva samo zrela zajednica, narod u celini. Verujem da je spoznaja o tome privukla mnoge, ne samo da dođu u galeriju SANU nego da se tamo više puta vrate.

Da li će izložba krenuti put drugih gradova po Srbiji i svetu i gde?

– To bismo želeli, ali pitanje je da li će okolnosti, prilike i materijalna sredstva dozvoliti ostvarenje takvog putovanja.

Autor: Slavica Đukić

Izvor: Jedinstvo

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.