MOJA ROĐAKA REJČEL

„Moja rođaka Rejčel“ je gotska ljubavna misterija sa dozom psihološkog horora. Ukoliko volite intrigantne i napete filmove, ovaj nikako nemojte preskočiti!

 

Ovo je film iz 2017. godine, u režiji Rodžera Mičela i druga je verzija istoimenog romana Dafne di Morije. Glavne uloge tumače Rejčel Vajs i Sem Klaflin. Prvu verziju iz 1952. režirao je Henri Koster, a u glavnim ulogama našli su se sjajni Ričard Barton i Olivija de Hevilend.

moja rođaka rejčel

Zanimljivo je da je jedan od romana Dafne di Morije – Rebeku, režirao niko drugi do Alfred Hičkok. Od romana je napravio kultni objekat filmske istorije. Da li je Rodžer Mičel uspeo da nadmaši slavnog Hičkoka? Ukoliko očekujete jeziv horor, zaobiđite ovaj film. Film opisuje mračnu, opsesivnu stranu ljubavi. Nije preterano ni romantičan, više spada u psihološki film. Ako ste ljubitelj psihologije i misterije, ovaj film je pravi izbor za vas.

U verziji filma iz 1952. Ričard Barton svom liku daje kvalitet ljutog mladog čoveka i tako filmu daje i određenu snagu. U Mičelovoj verziji filma akcenat je na upečatljivoj ličnosti Rejčel Vajs koja je odlično odglumila misterioznu ženu koja postaje predmet Filipovih želja. Ona je, bez sumnje, dostojna naslednica Olivije de Hevilend. Iako ranije nije igrala slične uloge, pokazala je da ume da se snađe i u ulozi loših likova.

Nejasnoće u filmu su na momente intrigantne. Dok ga gledate uporno ćete se pitati: Da li je? Ili nije? Koga treba okriviti? I nakon što ga odgledate, ovaj film vas neće pustiti na miru.

Režiser na specifičan način podvlači Filipovu zaostalost. Kada se vratio u selo nakon školovanja, Filip se zapitao šta je naučio. Nije voleo knjige. Nije voleo gradove. Nije voleo pametne razgovore. Filip je antiintelektualni tip i mizoginista. Odgajao ga je ujak Ambroz koji je takođe bio takav i voleo samački život. Filip je više voleo društvo pasa nego ljudi. Nepripremljen, nezreo, asocijalan čovek koji nije znao ništa o ljubavi i strasti, lako je pao pod uticaj svoje rođake Rejčel. Svi su, osim njega, primetili da ga ona vrti oko malog prsta. Na kraju ostaje nejasno da li je njoj otpočetka i bila namera da ga zavede. Da li je trovala i Filipa i njegovog ujaka, ili je samo toliko baksuzna da svako ko joj se približi završava tragično?

Pohvalno je što je Mičel prepoznao da je Dafne u svojoj noveli postavljala veoma važno pitanje ženske slobode. Rejčel je imala žarku želju za svojim pravima. Nije želela da je muškarac poseduje, a to su želeli i Filip i njegov ujak. Da li je Rejčel u stvari bila žrtva? Da li na kraju nevina osoba gine?

Jedan od problema u filmu, koji se ogleda u ukupnom nedostatku perspektive, jeste eklektičan način na koji je sniman. Film je smena između pristupa pozorišnog remek-dela vrednog strahopoštovanja sa jedne strane, i naizgled fragmentiranih sekvenci, sa druge strane. Film teži da prikaže zagrevanje strasti između Filipa i Rejčel. Ipak, u određenim momentima fali vizuelna objektivnost. Rezultat svega je neopravdana zbunjujuća bliskost.

Iako ima i nedostataka, „Moja rođaka Rejčel“ je film vredan gledanja.

Autor: Marina Puzić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.