VELIKI SVETAC RUSKE CRKVE
Sveti Sergije Radonješki (1314-1392) je u ruskom narodu jednako poštovan svetac kao što je Sveti Sava kod Srba. Jedno od najvećih imena pravoslavlja osnivač je manastira Sergijeva lavra, centra ruske duhovnosti. Ipak, za života je ostao skromni duhovnik, kojem se pripisuju neka od najneverovatnijih čudesa.
U pravoslavnom kalendaru je 8. oktobar dan posvećen ovom velikom i poštovanom ruskom svetitelju.
Od detinjstva, Prepodobni Sergije Radonješki je težio bezmolviju i sozercanju, a njegov život je bio potpuno posvećen Presvetoj Trojici. U licu Prepodobnog Sergija mi imamo prvoga ruskog svetitelja kog možemo nazvati prorokom i nosiocem posebno uzvišenog duhovnog života. Učestvovanje Svetoga Sergija u Božanskoj blagodati, blizina Prestolu Živonačalne Trojice i istovremeno svesrdna, besprimerna bliskost svakoj ožalošćenoj duši, oduvek privlači ljude k njemu.
U žitiju Svetog Sergija Radonješkog, koje je napisao njegov učenik Epifanije Premudri, rečeno je: „Četrdesetog dana posle rođenja, roditelji su doneli dete u crkvu Božiju. Sveštenik, oglasivši bebu i pročitavši nad njom mnoge molitve, sa duhovnom radošću i sa pažnjom krstio ju je u ime Oca i Sina i Svetoga Duha i nazvao je u Svetom krštenju Vartolomej“. Po običaju ondašnjeg vremena, ime se detetu davalo u čast Svetitelja na čiji dan je obavljeno Sveto krštenje.
Samo on nosi ime Igumana zemlje Ruske, jer je Prepodobni Sergije značajan ne samo za neko posebno mesto, nego za čitavu Rusiju. Manastir Trojice-Sergijeva lavra je najvažniji ruski pravoslavni manastir i duhovni centar Ruske pravoslavne crkve. Osnovao ga je ovaj veliki i obožavani ruski svetac 1345. godine.
Čitav njegov život protekao je u znaku služenja Presvetoj Trojici. To je bilo predskazano i pre njegovog rođenja čudesnim trokratnim odazivanjem u majčinoj utrobi za vreme Liturgije. Jerej koji ga je krstio, predskazao je: „On će biti obitalište i sluga Svete Trojice“. Zajedno sa bratom Stefanom, Prepodobni Sergije prvi hram posvećuje Presvetoj Trojici. Posle toga u Rusiji počinju da se dižu manastiri i hramovi u čast Presvete Trojice, po primeru Sergijeve obitelji. Nije slučajno i znamenita ikona Živonačalne Trojice Prepodobnog Andreja Rubljova bila ikonopisana tu, kako glasi drevno predanje, „u čast i pohvalu Prepodobnog Sergija“.
Epifanije Premudri piše da je ava Sergije posvetio svoj hram Trojici, da bi se kroz sagledavanje Svete Trojice pobeđivale nesloge ovoga sveta. Za ruskog čoveka, hram posvećen Trojici je postao simbol jedinstva, bratstva i kroz to – unutrašnje snage. Iza svega toga, naravno, stajao je tajanstveni sozercateljski podvig Prepodobnog, u kome se njegov um uznio do vizije Božanske tajne Trojice.
Blizak običnom narodu
Prepodobni Sergije Radonješki je svetac blizak prostom narodu. On nije bio teolog, znameniti orator ili visokoučeni pisac, koji je poražavao umove čitalaca ili slušalaca dubinom svojih misli. Ispočetka mu je samo učenje išlo veoma teško. On je smireno obavljao svoj svakodnevni posao, kao i svaki prosti čovek. Gradeći trem na tuđoj keliji i dobijajući buđavi hleb, Prepodobni je tako delio muku prostog naroda. On je bio sa narodom i zato je dopirao do njega.
Bogati i siromašni, obrazovani i nepismeni, sa visokih položaja i obični, stupali su među zidove Trojickog manastira, da bi ispovedili Prepodobnom Sergiju svoja skrivena očekivanja i nade, nevolje i žalosti, i molitveno iz dubine samog srca nadahnuli se pred svetim moštima Igumana zemlje Ruske. Takvi ljudi su dolazili k njemu još i za vreme njegovog života, pritičući sa raznih strana – bilo knez, boljar, vojnik ili prosti seljak, svi su odlazili smirenom Sergiju, znajući da će kroz njega Bog uslišiti njihovu molitvu, zasigurno pomoći, razvezati čvor životnih problema, blagosloviti na predstojeću stvar. Još uvek ruski čovek traži starca, žudi da pred njim izlije svoje muke, da dobije blagoslov od njega, i kako tuguje ruska duša u odsustvu staraca. Prepodobni Sergije je bio taj istinski starac, koji je sagledavao volju Božiju o čoveku. On je video i znao šta je Gospod pripremio nekoj određenoj duši, a to što je sam bio blizu Boga, dozvoljavalo mu je da izmoli od Oca Nebeskoga neophodnu pomoć za čoveka.
Prema rečima njegovog učenika Epifanija Premudrog, ava Sergije „za sve koji su mu priticali bio je kao korisni izvor… Mnogi su dolazili kod njega, ne samo oni koji su bili blizu, nego i izdaleka, iz dalekih gradova i zemalja, da bi ga videli i čuli njegovu reč, i svi su dobijali veliku korist i spasenje duše poučeni od njega… On je mnoge naučio dušespasavajućoj reči i naveo ih da se pokajanjem obrate Bogu“.
Preporodio Rusku Crvku
I danas on ostaje za one koji mu dolaze isto ono što je bio za one koji su mu dolazili za vreme njegovog zemnog života. Negde se poštuje svetitelj, negde svetitelj sa učenicima. A zbog Prepodobnog Sergija, poštuju se učenici njegovih učenika. To znači, da je on utemeljio duhovno predanje: plamičak njegove lične vere, njegov duhovni život je zapalio nove plamičke, koji su goreli kroz vekove sve do našeg vremena.
Tako se viđenje koje je imao Prepodobni, o mnoštvu raznobojnih ptica kao mnoštvu učenika sa različitim duhovnim darovima, očigledno ispunilo čudnim Božjim promislom. A viđenje beše ovakvo:
Jedne gluve noći Svetitelj je vršio svoje pravilo i molio se za bratiju, da bi im Gospod pomogao u svakodnevnim poslovima i podvizima. Dok se on molio, odjednom se čuo glas koji je zovnuo: „Sergije!“. Prepodobni se začudio neobičnom zovu u noćnoj tišini, i završivši molitvu otvorio prozorče svoje kelije, želeći da vidi onoga koji je govorio. Odjednom se pojavilo čudno viđenje: sa neba je prosijala jarka svetlost, jača nego dnevna, koja je rasterala noćnu tamu, i noć je postala svetlija od dana. Opet je odjeknuo glas: „Sergije! Ti se moliš za svoju duhovnu decu – Gospod je primio tvoju molitvu. Pogledaj pažljivo, i videćeš, koliko mnoštvo monaha si sabrao pod tvoje rukovođenje u ime Svete i Živonačalne Trojice“. I Sergije je video pred sobom mnoštvo prekrasnih ptica, koje su letele ne samo po manastiru, nego i oko njega. I opet je čuo glas: „Isto kao ovo jato ptica, biće mnogobrojni tvoji učenici, i posle tebe oni se neće okrenuti, nego će pratiti tvoje stope.“
Kako su se umnožavali njegovi učenici, tako se dešavao preporod ruske crkve koji je počeo od Prepodobnog Sergija. Počev od momenta sakupljanja monaha oko svetitelja, i dalje tokom stoleća, niklo je 150 novih manastira, a iz samog Trojickog manastira rasadilo se 50 obitelji, koje su sa svoje strane dale 40 drugih, dok je iz manastira Prepodobnog izašlo oko 100 monaha, koje je Crkva proslavila u liku Svetih.
Krio čudesa koja je činio
Pomažući ljudima, Sveti Sergije je smireno skrivao svoja čudesa – tako i danas čudesna pomoć Prepodobnog ostaje često nepoznata javnosti.
Ipak, iz njegovog žitija je poznato da nikada nije tražio prvenstvo i slavu; da se trudio da sakrije od ljudi čak i zadivljujuća čudesa koja je činio – i u tvorenju čudesa on je bio do kraja vjeran smirenoj krotosti, koja ga je pratila čitavog života. Tako je molitvom izveo izvor iz zemlje samo zbog roptanja bratije na nedostatak vode za piće, a zabranio da ga zovu Sergijevim izvorom: „Nemojte da čujem da ovaj izvor zovete mojim imenom, jer vam nisam ja dao vodu, nego ju je Gospod darovao nama nedostojnima“. Uzgred, tom se izvoru tokom vekova izgubio trag, i samo se prema indirektnim podacima može pretpostaviti gde je bio.
Činio je mnoga čuda, od kojih je najpoznatije ono kad je vaskrsao umrlog dečaka, a to se ovako zbilo. Neki blagočestivi hrišćanin, koji je živeo blizu manastira i verovao u Svetog Sergija, imao je bolesnog sina jedinca. Otac je doneo dečaka u manastir da se pomoli za njega, ali dok je otac govorio, dečak je umro. Čovek, izgubivši poslednju nadu, plakao je i ridao: „Bilo bi bolje da sam ostavio sina da mi umre kod kuće.“ Otišavši da pripremi grob, položio je mrtvo dete u svetiteljevu keliju. Svetitelj se sažalio na čovekov gubitak, pao na kolena i počeo da se moli nad mrtvim čedom. Iznenada je dečak oživeo i pomerio se. Otac se vratio spreman da sahrani dete, a našao ga je živog. On se bacio pred noge slugu Božijeg i zablagodario mu. Svetitelj je rekao: „Varaš se, čoveče, i ne znaš šta govoriš. Dok si dolazio ovamo, sin ti je promrzao od hladnoće, a ti si misio da je umro. Sada se otkravio u toploti moje kelije, a ti misliš da je oživeo. Niko ne može da vaskrsne iz mrtvih do u dan Vaskrsenja.“ Čovek je, međutim, tvrdio: „Tvoje molitve su ga vratile u život.“ Sveti Sergije mu je zabranio da to govori rekavši: „Ako razglasiš ovo napolju, potpuno ćeš izgubiti svoga sina.“ Čovek je obećao da nikome neće reći, vodeći sina sada zdravog domu svome. Ovo čudo su kasnije obelodanili svetiteljevi učenici.
Postoji i predanje o tome kako se Prepodobni Sergije javio starcu Aleksiju Zosimovskom. U Rusiji se 1919. godine dešavala nečuvena stvar – svuda su sakrivali mošti Svetiteljâ. To je radila bezbožna vlast da bi se narugala svetinjama Crkve. Bile su sakrivene i mošti Prepodobnog Sergija. Starac Aleksije je mnogo tugovao zbog toga, pitajući se zašto Gospod dopušta ove stvari. Jedne večeri kad je stao na molitvu, javio mu se Prepodobni Sergije i kazao: „Tri dana se moli i posti, i reći ću ti ono što treba.“ Trećega dana Prepodobni Sergije mu se opet javio sa odgovorom: „Kada čitav ruski narod trpi takve nevolje, onda i ja moram sa njim da pretrpim nešto.“
Prvi ruski svetac kog je posetila Bogorodica
Po čemu se još ističe Sveti Sergije Radonješki u mnoštvu Svetih Ruske Crkve? Prepodobni Sergije je prvi ruski svetitelj kome se Majka Božija javila ne u viđenju ili tokom sna, nego direktno. To se desilo, kako se pretpostavlja, 1388. godine, četiri godine pre njegove končine. U čast ovog javljanja svakog petka uveče u manastirskoj crkvi Svete Trojice se služi služba sa akatistom Presvetoj Bogorodici.
Ovako se desio taj znameniti događaj. Kasno uveče u petak, posle usrdnog moljenja Presvetoj Bogorodici, Sveti Sergije je seo da odmori i odjednom je rekao prisutnom učeniku Miheju: „Čedo! Saberi se i budi pažljiv, zato što ćemo imati sada čudesnu i neizrecivu posetu“. Odjednom se čuo glas: „Prečista ide!“ Prepodobni se sklonio pod trem i obasjala ga je svetlost jača od sunčeve. On je ugledao Majku Božiju u neobičnom sjaju. Sa njom su bili apostoli Petar i Jovan. Prepodobni je pao ničice, ali Presveta Bogorodica ga je dodirnula i kazala: „Ne boj se, izabraniče moj. Došla sam da te posetim. Ne tuguj, jer tvoja molitva za učenike i za obitelj je uslišena – odsada će tvoja obitelj imati izobilja u svemu, ne samo za tvoga života, nego i posle tvoga odlaska Bogu. Ja neću napustiti ovo mesto i davaću obilato sve što je potrebno, čuvaću ga i pokrivati ga“. Majka Božija je obećala da će uvek biti prisutna u obitelji Prepodobnog Sergija. Znači, i Lavra je jedan od udela Majke Božije. Eto zašto svi koji su povezali svoj život sa Trojice-Sergijevom lavrom osećaju da su pod Njenim blagodatnim pokrovom. To je mesto osveštano stopama Presvete Bogorodice i Njeno prisustvo i učešće se tu veoma osećaju.
Nositelj ognja i svetlosti
Prepodobnom Sergiju se javila najviša nebeska sila – u liku ognja i svetlosti. Nebeski oganj je viđen i u oltaru za vreme Liturgije, dok je Sveti Sergije osveštavao Svete darove: on je ozario sve u oltaru i okružio sveštenodejstvujućeg Sergija. A kad se Prepodobni pripremao da se pričesti Svetim tajnama, Božanstveni oganj se svio, „kao neki čudni veo“ i ušao unutar svete čaše i Prepodobni Sergije se pričestio tim ognjem „neopalimo, kao drvo kupine, koja je nesagorivo gorela“. Učenici su videli lučezarnog angela koji je sasluživao Prepodobnom Sergiju – „koji je sijao neobičnom svetlošću, u blistavim rizama“. Kad je Prepodobni Sergije blagoslovio učenika Isakija na podvig tihovanja, Isakije je video „plamen, koji je izlazio iz njegovih ruku“ i koji je okružio čitavog Isakija. Neobična svetlost je bila javljena Prepodobnom i u viđenju mnoštva ptica i u javljanju Majke Božije.
Prepodobni Sergije Radonješki se upravo i u ovim viđenjima netvarne Božanske svetlosti izdvaja među ruskim svetiteljima.
Sva ova blaga je imao u izobilju Prepodobni Sergije i to su osećali oni koji su mu dolazili i time su se oni krepili. A Prepodobni Sergije, kao pravi služitelj Živonačalne Trojice, pomaže onima koji mu se obraćaju i do dana današnjega. Svako ko se iskreno i sa vatrenom nadom i verom obraća Prepodobnom Sergiju, bez sumnje će osetiti njegovu blagodatnu pomoć.