POUKA SVETOGORCA

„Uzdaj se u Hrista, a ne u sebe“, starac je ovo bratu rekao s mnogo dobrote i ljubavi. Odlazeći od starca, on je priznao da se planina pretvorila u ravnicu.

 

Jedan brat je živeo u svetu, sledeći veoma rđav put. Bio je povezan sa magijom, narkoticima i, uopšte, živeo je na veoma rđav način. U vreme dok je služio „zlog gospodara“, ovaj je počeo da ga muči na sve moguće načine, kao što i obično čini sa svima koji rade za njega.

planina pretvorila u ravnicu

Brat E. se silno upleo: ma koliko da se trudio, nije mogao da izbegne njegove zamke, zbog čega je užasno patio. Počeo je i da očajava, strahujući da neće moći da se otrgne od takvog okruženja. On je, dakle, bio na pragu beznađa: sve mu je, što je trebalo da učini da bi se otrgao od njega, izgledalo nedostižno i teško.

Prijatelji, koji su ga voleli i želeli da mu pomognu, nagovorili su ga da otputuje na Svetu Goru i da svoje nepodnošljivo duševno breme položi pred starca.

Brat E. je poslušao ovaj dobar savet svojih prijatelja i zaputio se na Svetu Goru. Čim je stigao do kelije „Panaguda“, starac ga je primetio. Uveo ga je u svoju keliju i pokazao mu veliku ljubav i dobrotu. Nakon što ga je poslužio ratlukom i vodom, starac je seo pored njega i upitao ga kako se zove, odakle je i koji je cilj njegove posete.

Brat E. mu je otvorio svoje srce: pričao mu je o svojoj prošlosti i o tome kako se upleo. Objasnio mu je da sada, kad je odlučio da se vrati dobrom životu, sve izgleda kao „planina“ i da zbog toga očajava. Zaključio je govoreći da sada sve svoje nade polaže u starčevu pomoć.

Videvši u kakvom se stanju nalazi, starac mu je rekao:

„Poslušaj me, čedo, i ne žalosti se! Ti jesi, i trebalo bi da se osećaš kao malo, prosto detence, koje je hodalo i neočekivano se našlo pred velikom stenom što mu je preprečila put. Dete pokušava da svojim malim i nežnim prstićima pomeri stenu.

Međutim, ona ni najmanje ne može da se pomeri. I šta se dešava onda kad dete, želeći da udalji ogromnu stenu i da pođe dalje, ne prekida svoje pokušaje, čak i ako su oni uzaludni? Naš dobri Otac gleda na blagočestivo nastojanje Svog malog deteta, čak i ako je ono uzaludno, i žuri da mu pomogne.

On, naravno, bolje od svakoga razume da je dete slabo i nejako, i ne osuđuje ga. Naprotiv, On Sam žuri u pomoć. Tada se ostvaruje ono što je On rekao: Ono što je nemoguće čoveku, moguće je Bogu. Videvši usrdno nastojanje malog dečaka, ja verujem da neće samo dobri Otac pomeriti i odgurnuti stenu, nego da će to učiniti i svaki varvarin.
Prema tome, ne žalosti se: Bog zna da si ti slab i da ljudskim snagama nećeš moći da ukloniš ogromnu stenu koja leži na tvom putu. Bog od tebe traži samo jedno – da nastaviš da koračaš po dobrom putu i da se trudiš da svojim slabim rukama pomeriš stenu, kako bi i dalje išao tim putem.

Videvši tvoju dobru nameru, a takođe i tvoje pobožno, iako slabo staranje, naš Otac će Sam pomeriti stenu. Zlo je u tome što čovek, osetivši se silnim i snažnim, načini prvi pokušaj; međutim, kad vidi da se stena ne pomera, počinje logički da razmišlja i vraća se nazad.

On time pokazuje da veruje svojim snagama i razumu. Položivši svu svoju nadu na njih, ne dopušta Bogu da mu pomogne. Prema tome, ne razmišljaj logički nego postupaj kao malo dete koje ima Oca, i kojem On u svemu pomaže. Budi oprezan i ne trudi se da se sam izboriš sa svojim pomislima, kako te ne bi zadavila omča ubeđenosti da ćeš ih sam proterati i pobediti.

Pomisli će odagnati blagodat Hristova onda kad se budeš podvizavao prosto, znajući da sam ništa ne možeš da učiniš. Zbog toga se uzdaj u Hrista a ne u sebe! A sada idi…“

Starac je ovo bratu rekao s mnogo dobrote i ljubavi. Odlazeći od starca, on je priznao da se „planina“ pretvorila u „ravnicu“.

Od tog doba, on bezbrižno korača putem našeg Hrista. Kada povremeno na svom putu naiđe na „stenu“, opominje se starčevog saveta i, primenjujući ga, ona starčevim molitvama iščezava.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.