POUKA SRPSKOG SVECA

Sveti vladika Nikolaj Velimirović govorio je o optimizmu kao uzvišenom verskom principu. „Budimo optimisti, jer bez optimizma mi smo bez vere, nade i ljubavi. Optimist biti znači živeti i život pravedno ceniti“, poručuje nam uvaženi srpski svetac.

 

Ja se ne bih zvao Hrišćaninom, kad ne bih bio optimist. Ili ako bih se zvao, ne bih istinu govorio. I vi svi uzalud se nazivate Hrišćanima, ako niste optimisti.

budimo optimisti

Hrišćanstvo je najveći sistem optimizma, za koji svet zna. To je sistem vere, nade i ljubavi. To troje samo spasava: vera, nada i ljubav. A vera, nada i ljubav – to je optimizam… Dakle, jedino optimizam spasava.

Bez optimizma mi smo bez vere. A bez vere su bili stotine volova, koji su jutros zaklani na klanici.

Bez optimizma mi smo bez nade. A bez nade su ugašene zvezde u vasioni, koje se kao grobovi vuku za svetlim i živim zvezdama.

Bez optimizma mi smo bez ljubavi. Bez ljubavi je i pustinja Sahara, u kojoj žedan lav riče tražeći vode, i ne našav grize svoju šapu dok krv ne potekne, i liže slanu krv, da ugasi žeđ.

Bez optimizma mi smo invalidi. Veći je invalid čovek bez optimizma, nego čovek bez noge. Bog je stvorio ovaj svet najbolje što je mogao. Ovaj svet je kao jedna koncertna sala za optimista, a kao bolnica za pesimista. Prvi čuje neprestano sviranje valcera u ovome svetu, drugi – sviranje žalosnog marša. Prvi vidi cveće, drugi đubre. Prvome padnu zraci sunčani na lice, i zagreju mu i osvetle dušu; drugome ostaje iza obasjanog lica duša hladna i mračna. Budimo optimisti, braćo i sestre, jer Bog je iz optimizma stvorio ovaj svet, (jer nema nikakvog stvaranja bez optimizma). Pogledajmo danju u zemlju, i noću u nebo, i verujmo i danju i noću u Boga. Postoji Tvorac sveta i Otac naš, – to je osnov našeg optimizma.

Budimo optimisti, jer smrt nije tako strašna, kako strašljivci pričaju. Svako seme istruli pre nego što iz njega nikne cvet. U smrti mi trulimo, da bi potom cvetali u novom životu. Mi smo deca besmrtnoga Oca, te smo i sami besmrtni. Kakav bi to bio otac, koji ne bi rađao decu sličnu sebi? Koji bi živeo milijarde milijardi godina, a imao sinove, čiji vek ne dostiže ni stotinu godina?

Budimo optimisti, jer nijedan pravednik neće otići u pakao, niti ijedan nepokajani grešnik, u raj. Da bi čovek mogao ući u raj, prvo raj mora ući u njega. K paklu gredi onaj, kome je već pakao unutra, u duši. Raj nije jelo i piće, no nešto slađe od toga – besmrtna radost i božanska uzvišenost. Pakao nije kotao, u kome se kuvaju ljudi, no nešto strašnije od toga: to je večita žalost i unutrašnja griža savesti. Kazna grešnika i nagrada pravednika – to je najviša matematika vasione.

Budimo optimisti onda, kad stradamo, jer stradanje naše nikad nije besciljno i besmisleno; ono je važan faktor u opštem životu čovečanstva; ono je jedina plata, kojom mi plaćamo ulaznicu u ovo svetsko pozorište, koje je Bog osvetlio mnogim Suncima i ukrasio mnogim čudesnim scenarijama. Mene je triput u životu stradanje dovelo do same smrti. I ja vam mogu posvedočiti, da ni takva stradanja nisu bila nepodnošljiva i strašna. Ja ih se rado sećam, jer ona mi čine život danas lepšim, a dušu moju ponosnijom i jačom.

Budimo optimisti kad gubimo kao i kad dobijamo, kad ostarimo kao i kad smo mladi. Svaki uzrast ima svoju veličinu i svoju naročitu lepotu. I srebrne sede vlasi prelivaju se prema Suncu isto kao i crne. I duša jedne starice od 80 godina vibrira pri radosti i žalosti onako isto kao i duša jednog mladog i bujnog stvorenja. Budimo optimisti kao Hrišćani, jer u našoj veri nalazili su utehe najveći očajnici, inspiracije – najveći umetnici, osvetljenja i putovođstva – najveći i najbolji ljudi poslednjih devetnaest stoleća.

Budimo optimisti kao Srbi. Pet stoleća gledali smo mi u prošlost. Sad je svučena zavesa, i mi možemo pogledati i u svoju nacionalnu budućnost. Mi nismo prvi među narodima, ali nismo ni zaboravljeni od Onoga, koji stvara istoriju. Naša uloga u istoriji značajna je, i postaje sve značajnija. Naš nacionalni idealizam nije grub ni šovinističan. On počiva na rasnim i opštečovečanskim težnjama, Kad se borimo za slobodu roblja, mi se borimo za Božiju stvar, jer Bog je Otac slobodnih, a ne ropskih duša i tela.

Budimo optimisti, ako ne želimo da budemo invalidi dušom, tj. daleko gori i teži invalidi od onoga invalida – optimista, koji bez nogu u naslonjači sedi i kroz prozor posmatra život.

Budimo optimisti u misli, jer samo optimistička misao doseže do Boga.

Budimo optimisti u osećanjima, jer optimizam je lek žalosti i izvor prave i večite radosti.

Budimo optimisti u delima našim, jer dela naša se utkivaju u dela Božija, i ostaju večita kao i dela Božija.

Budimo optimisti, jer život je optimizam, a mi, ljudi, najbolji smo stubovi i najlepši izraz života.

Optimist biti znači živeti i život pravedno ceniti.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.