Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

TRIPTIH ZA LAZARICU

triptih za lazaricu

1.
Prođoše velmože i sebri i ini
da l’ s njima prođe i moja zemna senka
da l’ zasja možda kad je ka visini
prskala i njena božanska semenka

A ti mi iz daljine mahala rukom
da se vratim iz nekog ljutog boja
ja ti dolazio s Damjanovom rukom
kneževa nevesto i nevesto moja

Prođoše vekovi u dobru i stravi
venčani prsten ja ti još ne dadoh
a ti me uziđivala još živog u javi

Gojkovice mlečna sa zlatnom žlezdom
dok kam tvoj dojih još uvek ne znadoh
zaziđivala si me rozetinom zvezdom

2.
Zaziđivala si me rozetinom zvezdom
U carstvu nebeskom više ne Beh sam
oplođen u semenki Božanskom žlezdom
da velikom prasku postanje i ja dam

I ničice da padnem pred oltar tvoj
čuvarkućo za naše istorijsko lice
blažena utrobo i za pupak moj
nevesto i sestro mati Lazarice

Nevesto sa licem jabuke od zlata
sestrice sa srcem posečenog Brata
majčice epska u koju se slismo

Koncem s tvog vretena nove rane šismo
poslednja rozeto zvezdanoga jata
da l znamo šta jesmo da l znasmo šta nismo

3.
Pred svevidom šta nismo šta jesmo
još u nevidu od tri duge plave
izlismo zvono kojem klatno Besmo
kad nam se rađale tri mutne Morave

Sestrice ljubljenice smrti i života
sve ti je od nebeskog povesma dano
svaki naš konac u tebe se mota
kleta i sveta kneževa ljuta rano

Uzidaj me konačno s tom ranom mila
evo prinosim ti ko poslednjoj luci
malter moje žizni za tvoju mistriju

gde se svaka naša Morava slila
u kružni prsten na Damjanovoj ruci
očima rozete dok vidam Srbiju

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: