ZANIMLJIVOSTI IZ ŽIVOTA GENIJA

O velikim misliocima znamo samo po njihovim najvažnijim dostignućima. Međutim, nije na odmet znati i neke anegdote o naučnicima, jer su oni istovremeno i često izvor zanimljivih i duhovitih životnih situacija i komentara.

 

Ponekad i ne možemo da sagledamo veličinu neke osobe ako je analiziramo bez anegdota koje velikim ljudima daju životni pečat.

anegdote o naučnicima

Grčki filozof Tales (625 – 547. p.n.e) između ostalog, je predvideo pomračenje Sunca koje se dogodilo 584. godine pre nove ere, izmerio je visinu piramida pomoću dužine njihove senke, a dokazao je i nekoliko geometrijskih teorema, a jedna se i danas naziva po njemu. Jednom prilikom je – gledajući više u zvezdano nebo nego kud je hodao, priča se – upao u jamu. Na njegove pozive za pomoć, odgovorila je jedna starica koja se tu zatekla i tad ga posavetovala: „Ti ne vidiš ni kud hodaš, a hoćeš da saznaš šta se na nebu dešava!“…

Koliko znam?…

Aristotel (384 – 322. p.n.e), grčki filozof koji je podržavao Empedokleovo učenje da je svet sastavljen od četiri elementa: vatre, vode, zemlje i vazduha, proslavio se zaključkom da je Zemlja okrugla. On je, takođe, bio i učitelj Aleksandra Velikog. Kako je često na pitanja odgovarao da ne zna odgovor, ljudi su se pitali za šta ga onda kralj plaća. Aristotel bi odgovarao: „Kralj me plaća samo za ono što znam. Kad bi me plaćao i za ono što ne znam, čitava njegova riznica ne bi bila dovoljna za to!“

Jednom prilikom Aristotelu je sugerisano da ima ljudi koji ga iza leđa ogovaraju. Na to je odgovorio kako mu ne smeta da ga ogovaraju dok nije prisutan, i da ga tad ništa od tog ne boli, pa da čak i mogu da ga izudaraju – kad nije tu!…

Nikako matematika…

Francuski matematičar, fizičar i filozof Blez Paskal (1623 – 1662) imao je oca s čudnim pogledom na obrazovanje. Odlučio je da sam podučava sina, a nije mu dao da uči matematiku sve do 15. godine (!). Sva literatura iz matematike, bila je uredno sklonjena iz njihove kuće. Tek kad je bio siguran u ogroman sinovljev talent, dozvolio mu je da stiče matematičko obrazovanje… Kasnije je Paskal konstruisao mašinu koja je vršila četiri osnovne matematičke operacije, izumeo je hidrauličnu presu, a u njegovu čast je jedinica za pritisak nazvana paskal (1 Pa).

Paskal je dobro poznavao osobine tečnosti i gasova i voleo je da eksperimentiše pred publikom. Jednom je napunio vodom bure od 300 litara. Zatvorio ga je i na poklopcu napravio otvor veličine 1 cm2. Kroz taj otvor, provukao je cev dugačku više od 10 metara. Kad je cev napunio vodom, bure se – prirodno – raspalo usled velikog pritiska!…

Batine su iza Raja…

Isak Njutn (1643-1727) poznat engleski fizičar, matematičar i astronom, poznat je po anegdoti da mu je pad jabuke na glavu dao ideju za Teoriju gravitacije, ali (i) ne samo po njoj. Kao odgovor na pitanje kako je – iako na početku loš đak – uspeo da se popravi u školi, Njut je odgovorio: „U početku sam bio jedan od najgorih u razredu. Ali kad me je jedan od učenika izdevetao, misleći da kao najbolji đak na to ima pravo, odlučio sam da mu se osvetim i – prionuo sam na knjigu i ubrzo postao prvi đak u odeljenju“. Njutn je zbog svog doprinosa nauci i postavljanja Zakona opšte gravitacije i osnovnih zakona mehanike, dobio jedinicu za jačinu sile (1 N). Tvorac je i diferencijalnog i integralnog računa…

Imam lepo magare… 

Poznat američki fizičar, pronalazač i državnik Bendžamin Frenklin (1706 – 1790) je pored nauke ostao upamćen i po stavovima o društvu i ekonomiji. Jedna od njegovih čuvenih izreka je i ona da je vreme novac.

Frenklin se zalagao da svi imaju pravo glasa, a ne samo oni koji plaćaju porez obrazlažući to na vrlo duhovit način. „Ja imam lepo magare za koje plaćam porez. Dakle, imam pravo glasa. Kad mi životinja ugine, neću ga više plaćati, pa, prema tom, neću više biti glasač. A sad bih voleo da znam ko je u stvari glasač – ja ili moje magare?!“

Kao što je očigledno…

Francuski astronom, fizičar i matematičar Pjer-Simon Laplas (1749 – 1827) je često u svojim radovima koristio frazu „kao što je očigledno“. Jednom prilikom, prevodilac njegovih dela je konstatovao kako su mu kad god je naišao na Laplasovo „kao što je očigledno“, bili potrebni sati mukotrpnog rada da bi shvatio o čem se, tu, radi. Upotrebu ove fraze, razjasnio je, jednom prilikom, Laplasov pomoćnik. Dok je velik naučnik pripremao za štampu svoje čuveno delo „Nebeska mehanika“, Laplas ni sam često nije mogao da shvati na koji način je nekad dolazio do dobijenog rešenja. A kad bi dolazio do zadovoljavajućeg zaključka, radosno bi umetao svoju frazu!

Laplas se prilikom izbora u Francuskoj akademiji nauka pokazao kao veliki diplomata. Svi su bili zainteresovani da saznaju za kog će od dva kandidata na tajnom glasanju odlučiti. On je uzeo dva glasačka listića, ispunio ih, stavio u svoj šešir – i pred svima izvukao jedan – i stavio u glasačku kutiju. Jedan od njegovih suseda je kasnije prokomentarisao kako je video da je na oba listića napisao isto ime – ime osobe koju je podržavao…

Kompletiranje knjiga…

Nemački prirodnjak, geograf i astronom Aleksandar Humbolt (1769 – 1859) istraživao je Zemljin magnetizam i rasprostranjenost biljaka u zavisnosti od klime. Od ovog, osnivača moderne geografije, jedan poznanik je jednom prilikom pozajmio drugi deo retke knjige „Pernat svet Južne Amerike“. Ta mu se knjiga toliko dopala da, uprkos mnogim opomenama naučnika, nije hteo da je vrati. Na kraju mu je Humbolt poslao i prvi deo knjige s posvetom: „Neka, bar, jedan od nas poseduje oba dela knjige!“

Dok je tragao za izvorom reke Orinoko, Humbolt je bio gost jednog amazonskog plemena. U znak prijateljstva, od poglavice je dobio papagaja koji govori. Međutim, Humbolt je primetio da papagaj ne izgovara reči plemena domaćina. Saznao je da je papagaj ratni plen i poslednje živo biće koje „govori“ jezikom plemena koje je uništeno u ratu. Zapisujući reči koje je čuo od papagaja, Humbolt je spasao od zaborava deo kulture plemena Majpure…

Broj studenata…

Srpski fizičar i pronalazač Mihajlo Pupin (1854 – 1935) bio je profesor Teorijske fizike na Univerzitetu „Kolumbija“, u Njujorku. Izumeo je induktivni navoj (Pupinov kalem) koji je uspeo da reši problem žičanog prenosa telefonskih razgovora na velike daljine. Dobio je Pulicerovu nagradu 1924. za autobiografsku knjigu „S pašnjaka do naučnika“, a za naučni rad iz oblasti elektrotehnike, dobio je Edisonovu medalju.

Jednom prilikom, Pupin je na poklon dobio dva ždrepca od prijatelja koji je imao ergelu. Obučavao ih je s velikim umećem i zadovoljstvom, tako da su osvajali mnogo nagrada. Pupinov drug iz studentskih dana, iznenađen što jedan profesor nastupa na izložbi konja je prokomentarisao: „Ako vi ovako obučavate i studente, kao što ste obučili konje, onda ste najveći profesor u Americi.“ Pupin mu je na to odgovorio da bi to bilo tačno samo da ne mora da radi istovremeno s dvesta, već samo sa dva studenta!…

Kineski filozof…

Srpski naučnik Pavle Savić (1909 – 1994) proučavao je oblast nuklearne fizike, fizike visokih pritisaka i niskih temperatura. Dobio je Zlatnu medalju Lomonosova, najveće rusko naučno priznanje. Dok je bio đak, dobio je primedbu od profesora srpskog jezika da na pismenom zadatku nije koristio citate, uz komentar da se bez citata ne vidi da išta čita. Na sledećem pismenom zadatku, Pavle je citirao slavnog kineskog filozofa Van Fu Džija. Dobio je odličnu ocenu i pohvalu što je tako brzo prihvatio savet. Samo najbliži njegovi drugovi, znali su da pomenuti slavni filozof – NE POSTOJI!…

_____________________________________
Sve ove i mnoge druge anegdote možete pročitati u knjizi „Anegdote o velikim naučnicima“ autora Tomislava Senćanskog, koju je 2008. godine izdao Kreativni centar.

Izvor: B92.net

Priredio: Hadži-Velibor Mihić, lingvist

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.