ŽIVOT FAŠISTE PRE RATA

O tome da je Ante Pavelić bio poglavnik marionetske NDH, kolaboracionista i ratni zločinac, kao i o njegovoj ulozi u Drugom svetskom ratu pisalo se nadugačko i naširoko. Međutim, njegova predratna aktivnost ostala je u senci strašnih zločina i genocida koje je počinio u ratu.

 

Pojavljivanje Ante Pavelića u seriji „Senke nad Balkanom“ motivisano je dramaturškim razlozima, ali i istorijskim.

ante pavelić

Naime, pošto u seriji imamo fiktivni lik Damjana Hadži Arsova, pripadnika VMRO koji čeka suđenje, zatočen u Glavnjači, logično je da on ima i svog branioca, ni manje ni više nego doktora prava po imenu Ante Pavelić.

ATENTATOR

​Pavelić je rođen 14. jula 1889. u hercegovačkom selu Bradina, koje je tada bilo u sastavu Austrougarske monarhije. Otac Mile je bio pružni radnik, a majka Marija domaćica. Zbog prirode posla svog oca mali Ante je pohađao razne škole jer se porodica selila iz mesta u mesto. Školovao se u Travniku, gde je pohađao gimnaziju. Tamo je i razvio svoje ekstremne i šovinističke stavove. Školovao se i u Zagrebu, ali nije bio baš dobar đak, ponavljao je jedan razred. Pravni fakultet u Zagrebu je upisao 1910. a diplomirao je uoči Prvog svetskog rata 1914. Već 1912. je bio hapšen kao jedan od saučesnika u atentatu na hrvatskog bana Slavka Cuvaja. Nakon Prvog svetskog rata kreće sa privatnom praksom kao samostalni advokat u Zagrebu, bio je u jednom trenutku čak i predsednik Hrvatske advokatske komore.

Tada počinje i njegova politička aktivnost i ostaće upamćen kao sujetni i svadljivi ekstremista koji je težio hrvatskoj nezavisnosti i samostalnosti, a bio je i poslanik u skupštini. ​Otprilike u to vreme postaje advokat na platnom spisku terorističke organizacije VMRO, bio je savetnik odbrane na skopskom „studentskom“ procesu. U završnom govoru koji je održao 17. novembra 1927. bilo je dosta patetike, opštih mesta i izobličavanja realnosti. Između ostalog je rekao: „U jugoslavenskoj državi postoje Hrvati, ima i Srba, a ima i Nijemaca, pa može biti i Bugara. Nijedna od tih nacija ne daje nikome pravo da njene pripadnike smatra izdajicama, kako to optužnica kaže. Zato: nema učina, nema ni osobne krivnje, pogotovo kod tih koje Pavelić brani, pa neka ih sud oslobodi krivnje i pusti kući da ne bi od njih načinio mučenike, žrtve. Neka ih pusti na slobodu jer će to koristiti svima. S njihovom osudom neće biti udovoljeno pravdi, niti će se osigurati država!“ ​Ono što je najveća ironija vezana za tvrdnju da će teroristi „koristiti svima“ jeste da je nakon završetka procesa usledila krvava osveta VMRO u vidu niza ubistava.

OSUĐEN NA SMRT

​Pošto mu politički angažman nije bio dovoljan, krenuo je da izdaje list „Hrvatski domobran“, u kome je otvoreno propagirao ekstremizam i separatizam. Neće se na tome zaustaviti. Oktobra 1929. osnovaće istoimenu paravojnu organizaciju. Ustaški pokret krenuo je da organizuje posle Šestojanuarske diktature i pošto mu je dojavljeno da će biti uhapšen, beži u Beč.

U emigraciji Pavelić vodi kampanju za uništenje Jugoslavije i ostvarivanje hrvatske nezavisnosti. Povezuje se opet sa VMRO i sa vođom makedonskih terorista u emigraciji Vančom Mihailovim sklapa savez za rušenje Jugoslavije i stvaranje nezavisne Hrvatske i nezavisne Makedonije. Za to vreme u Jugoslaviji će u odsustvu biti osuđen na smrt. Ali bilo je već kasno. Pavelić se bez velikih problema povezao s italijanskim fašistima, i to preko Musolinijevog brata Arnalda Musolinija. Upravo u Italiji, gde je doveo i svoju porodicu, Pavelić će krajem 1930. stvoriti ustaški pokret.

UBISTVO KRALJA

​Prema tvrdnjama samog Pavelića, naziv „ustaša“ potiče od bosanskih muslimana koji su se bunili protiv austrijske vlasti, a ustaška himna je u stvari pesma tih istih pobunjenika iz 1878. godine.

Uz pomoć italijanskih saveznika, on će pokret omasoviti tako da je već 1931. bilo nekoliko logora za obuku ustaša u toj zemlji, a uskoro će isti takvi nići i u Mađarskoj. Već jula 1933. biće proklamovana načela ustaškog pokreta u 17 tačaka sa ciljem stvaranja samostalne države Hrvatske. Istovremeno Pavelić organizuje terorističke akcije na prostoru Kraljevine Jugoslavije sa promenljivim uspehom. Ipak, uspeće u jednom svom zločinačkom naumu koji će zauvek promeniti tok istorije. ​U Marseju 9. oktobra 1934, u atentatu koji je počinio pripadnik VMRO Vlado Černozemski (pravo ime Veličko Dimitrov Kerin), biće ubijen kralj Aleksandar Karađorđević. Iza ovog ubistva kao glavni organizatori stajali su Ante Pavelić i Slavko Kvaternik, potonji maršal oružanih snaga NDH.

MAČEKOVO ODBIJANJE

​Jugoslovenske vlasti po drugi put osuđuju Pavelića na smrt, ali je on van njihovog domašaja i pravi studiju „Hrvatsko pitanje“ (Die kroatische Frage). Iako je zbog pritiska francuskih vlasti bio kratko u zatvoru u Torinu, a kasnije interniran u Sijenu, Pavelić će se pokazati koristan fašistima. Prvo će ga primiti grof Ćano, italijanski ministar inostranih poslova, a onda će imati audijenciju kod Dučea, koji će mu odobriti povratak u Hrvatsku aprila 1941.

Kada su izvršili invaziju na Kraljevinu Jugoslaviju, Nemci su hteli da na čelu NDH bude Vlatko Maček, koji je tada bio predsednik Seljačke stranke, međutim, on je to odbio. Nacisti nisu imali poverenja u Pavelića i smatrali su ga italijanskim čovekom, ali nakon Mačekovog odbijanja, lično Hitler je postavio Pavelića na čelo NDH.

Izvor: Blic.rs

Autor teksta je Dejan Stojiljković, pisac i koautor scenarija za seriju „Senke nad Balkanom“

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.