Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

INTERVJU SA REŽISEROM FILMA „KOSOVO – MOMENAT U CIVILIZACIJI“

Stranci razumeju jezik interesa. Njima treba dokazati zašto je i u njihovom interesu da se ne dozvoljava uništavanje crkava i manastira, jer je to napad na čitavo čovečanstvo, kaže Boris Malagurski.

 

Dokumentarni film „Kosovo – momenat u civilizaciji“ mladog srpsko-kanadskog režisera, Borisa Malagurskog (29), deo je široke kampanje Republike Srbije protiv prijema Kosova u UNESKO.

boris malagurski

Malagurski je, posle više veoma uspešnih filmskih ostvarenja od kojih je prepoznatljiv po filmu „Težina lanaca“, sa ekipom u kojoj su učestvovali Miloš Ninković, scenarista, Stefan Popović narator i Mladen Janković, direktor fotografije, napravio novi dokumentarni film „Kosovo-momenat u civilizaciji“.

Film je prvo predstvaljen publci u Parizu( sedište UNESKA), zatim publici u Beogradu u kripti hrama Svetog Save, a nedavno u okviru Beogradskog sajma knjiga, i publici u okviru promocija koje su odžane pod pokroviteljstvom Kancelarije Vlade RS za KiM koja je sufinansirala ovaj projekat.

O ovom impresivnom filmu koji je, samo što se pojavio, već postigao deo ciljeva, Malagurski govori za „Jedinstvo“.

Uvereni ste da će film „Kosovo: momenat u civilizaciji“ biti preketnica negativnom odnosu dela sveta prema Srbiji…?

– Duboko verujem da mala grupa dobro organizovanih ljudi može mnogo toga da promeni, a činjenica da tzv. „Republika Kosovo“ ove godine nije aplicirala za članstvo u Unesku je pozitivna, jer su albanski političari u Prištini do sada navikli da pobeđuju u bitkama na međunarodnom planu. Mislim da su se stvari značajno promenile i da geopolitičke okolnosti njima više ne idu u korist, a njihova reakcija na naš film je dokaz njihove nervoze i očaja. Zamislite – Ramuš Haradinaj osuđuje dokumentarni film snimljen od strane grupe mladih ljudi, u kojoj civilizovanoj državi se premijer bavi takvim stvarima? To pokazuje koliko je naš film velik udarac za njih, koliko oni, zapravo, nisu država i koliko su njihovi političari daleko od civilizovanog sveta.

U filmu se pojavljuje rečenica koja kaže „da će umetnost i njena vrednost pobediti nasilje i rat“. Da li je to poenta filma?

– Istorijski gledano, uvek je tako i bilo. Nasilje i rat dolaze od strane politički motivisanih faktora na svetskoj sceni, pre svega na zapadu, ali njihov uticaj postepeno odumire i primat preuzimaju istočni centri moći. Film želi da predstavi lepotu našeg kulturnog nasleđa, jer to jeste najveće blago civilizovanog sveta, blago koje je kroz Srbe stvarano za čitavo čovečanstvo. Koliko god neki pokušavaju da unište to blago, poruke koju ti manastiri nose su večne i one ne mogu da se uguše. To je ono što najviše frustrira one kojima te poruke smetaju, ljubav uvek na kraju pobeđuje mržnju.

Srpski manastiri na Kosovu i Metohiji (Gračanica, Bogorodica Ljeviška, Pećka patrijaršija i Visoki Dečani) koji su u fokusu filma, nalaze se na UNESKO-voj listi zaštite i doprinos su svetskoj kulturi. Kome to nije jasno da svetinje ne mogu da čuvaju oni koji su ih grubo i brutalno palili, razarali, uništavali, pljačkali…?

– To nije jasno onima koji ni ne znaju šta se tim svetinjama dešavalo i šta im se i danas dešava. Na zapadu je stvorena negativna slika o Srbima i Srbiji tokom ratova 1990-ih, jer je ta dehumanizacija našeg naroda bila potrebna da bi se među građanima zapadnih zemalja skupila podrška za bombardovanje i ubijanje naših sugrađana. Okolnosti su se promenile i na zapadu su obični ljudi mahom zaboravili na tu propagandu, te je sada pravi momenat da predstavimo istinu. Slike uništavanja kulturnog nasleđa na Bliskom istoku od strane ISIS-a obišle su svet, a zahvaljujući našem filmu, svet će da obiđu i slike uništavanja našeg nasleđa na Kosovu i Metohiji.

Objasnili ste svetu poreklo reči Metohija. Da li će konačno, Evropa i takozvana svetska zajednica, shvatiti zašto Albanci ne vole tu reč, pa je u doba komunizma ime Kosova i Metohije bilo preinačeno u Kosmet?

– Ne mislim da je ta tema od ključne važnosti za našu borbu na međunarodnom planu, ona ima veći značaj za nas nego za strance. Stranci razumeju jezik interesa. Njima treba dokazati zašto je i u njihovom interesu da se ne dozvoljava uništavanje crkava i manastira, jer je to napad na čitavo čovečanstvo.

Kamera se u rukama veštog snimatelja, pokazala kao moćno oružje u prikazivanju istine. Ispričajte nam detalj kada se nebo naoblačilo i na momenat osujetilo snimanje Pećke patrijaršije?

– Tu moram da pohvalim direktora fotografije Mladena Jankovića, ali i ostale saradnike – voditelja Stefana Popovića i scenaristu Miloša Ninkovića. Naime, kad smo krenuli na snimanje u Pećkoj patrijaršiji, pratilo nas je užasno vreme – bilo je hladno, kišovito i nikako nam nije odgovaralo vreme za snimanje napolju. Kad smo stigli u Patrijaršiju, odlučili smo da prvo snimimo enterijere, u nadi da će se vreme popraviti. Kad smo završili snimanje unutra, još uvek je bilo oblačno i tmurno. Seli smo da popijemo kafu i odlučili da nećemo tog dana ništa snimiti napolju, te smo počeli da pakujemo opremu. U jednom trenutku sam pogledao gore i video ogromnu plavu rupu. Sunce se pojavilo! Rekao sam ekipi da brzo raspakuju opremu i da snimamo. Sve eksterijere smo snimili, a kad je Mladen pritisnuo dugme da isključi snimanje poslednjeg kadra, sunce je zašlo i više se tog dana nije pojavljivalo. Šta drugo zaključiti nego da smo imali i pomoć sa nebesa.

Kakva je reakcija publike koja je do sada videla film?

– Zapadne diplomate koji su videli film u Parizu su bili šokirani onim što vide. Oni su bili i šokirani kad su gledali scene uništavanja Palmire ili Istorijskog muzeja u Mosulu, te su sada bili šokirani i kad gledaju scene rušenja krsta na crkvi u Podujevu i zapaljene Bogorodice Ljeviške. Ako su do sada verovali da je tzv. „Republika Kosovo“ tolerantna država u kojoj se poštuju prava Srba, promenili su mišljenje. Što se tiče naših ljudi u regionu, reakcije na film su vrlo emotivne. Kako ne bi i bile? Radi se o duši našeg identiteta.

Kada se može očekivati prikazivanje filma na RTS-u i na svetskim TV kanalima?

– Još pregovaramo sa svetskim kanalima poput RT-a, Histori kanala i drugih. Ono što za sada znam je da će film biti prikazan na RTS-u iduće godine. Tačan termin još nemam.

Izvor: Jedinstvo

Autor: Slavica Đukić

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: