Kultura

Dragan Lazić: 19. novembar – Dan Prištine

DAN PRIŠTINE

Nekada slavljeni Dan Prištine, 19. novembar, ostao je u sećanju stanovnika prestonice Kosova i Metohije. Od toga nekadašnjeg praznika danas nema ništa, samo uspomene.

 

19. novembar, dan koji svi Prištevci/Prištinci znaju i koga se sećaju. Uvek, nekako poseban i svečan. „Dan Prištine“, ustvari, „Dan Oslobođenja Prištine“ u II Svetskom ratu. Hm, da li se i oslobodismo, uopšte…

dan prištine

Kao što će se kasnije pokazati tačnim i kao što većina nas zna, nekima je taj dan bio početak okupacije. Ufff, što smo decenijama živeli u zabludi, glupi li smo bili… I još uvek smo, Božemeoprosti…

Bilo kako bilo, mi smo ga slavili… Neradno, naravno… Deca ne idu u školu, stariji na posao. Milina jedna. Bez da ulazimo u suštinu toga, šta se to slavi, slavili smo ga, Boga mi, lepo zadojeni „Bratstvom & Jedinstvom“. Čuvajući ga „kao zenicu oka svog“ i slične gluposti, kojima smo, apriori, verovali iz sve snage.

Beše to vreme verovanja. Neko lepo vreme. Znali smo da ne može da potraje, nego, što veliš… Nek potraje dok može. I dok smo mi slavili, neki su pisali ovu istoriju koju sada čitamo.

Ma, nebitno je to… Tog svečanog dana, organizovale su se proslave udruženja Prištavaca, banketi… Imalo je nešto lepo, osećalo se to u vazduhu.

Ovde u Bgd-u je bilo nekih pokušaja, ranijih godina, da se organizuju i da proslave ovaj dan. Razne neformalne grupe i samozvana udruženja Prištevaca, kako to obično biva. Srebroljupci, lihvari, lovci u mutnom, naslađivači tuđom nesrećom… I naravno, propalo je sve.

Toga više nema, odavno… Ubijen je i taj datum, kao i sve ostalo u Prištini. Promenjeni su datumi… Piše se jedna nova istorija, u kojoj nas nema ni u tragovima, nismo ni postojali. Umesto nas, na mestu gde smo nekada bili – rupa, prazno, tajac, mrak, ništavilo…

Odvratan osećaj… Svojski su se trudili, ti, prepravljači istorije, falsifikatori činjenica. Teško je naći im ime koje zaslužuju. Ko god oni bili ili kako god se oni zvali. Ništa manje ni mi nismo odgovorni, što im, zaboravljanjem, pariramo i pomažemo im da nas nema.

Možda će se, neko naivan, upitati da li se stide toga???

Neeeeeeeee, naravno da se ne stiide, jer su stid i sram kategorije nepoznate ovog trenutka u Prištini. Kategorije do kojih evolutivni razvoj, onih koji istoriju menjaju, nije dopr’o. A, kada će ne znamo… I da li će uopšte…

Drage moje i dragi moji, srećan vam „dan Prištine“. Želim vam Prištinu u 

Ostavite komentar

Ostavite komentar