PRIČA VLADIKE NIKOLAJA
Povest o beogradskoj grešnici koju je napisao sveti vladika Nikolaj poučava nas koliko je važno i šta znači spasiti dušu jednom čoveku. Ovako jedno delo milosti prema bližnjem pokriva mnoge grehe!
Priča nam danas jedan sveštenik beogradski neobičan događaj sa jednom razvratnom uličnom ženom u Beogradu. Jednoga dana pred veče prošetala ona po ulicama svojim skvernim zanatom.
Kad je prolazila pored jedne bašte vidi ona nekoga čoveka kako se veša. Vezao konopac za granu drveta i na jednom namaknuo sebi oko vrata. Žena hitro skoči preko ograde, izvuče svoj mali nož iz džepa i preseče konopac, te čovek padne na zemlju već onesvešćen. Ona ga je trljala dok nije došao k svesti.
Tada joj reče samoubica:
“Zašto si to učinila? Ja ne mogu da živim. Nemam nigde ništa. Zbog nemaštine hteo sam svršiti sa ovim čemernim životom”.
Žena izvadi sve što je imala kod sebe novaca i da mu, obećavši da će ga ona i dalje pomagati dok on ne nađe posao. I produži ta žena svoj nepristojni posao i deo zarade do tog posla nosila je onom siromahu i davala na izdržavanje.
No posle šest nedelja padne žena u postelju teško bolesna. Pozovu joj sveštenika. U prisustvu sveštenika ona je, već na umoru, počela govoriti:
“O, anđeli Božji, zašto ste meni došli? Zar vi ne znate, kako sam ja prljava i grešna žena?”
Malo potom opet uzvikne:
“O, Gospode Hriste, zar si i Ti došao k meni grešnici? Čime sam ja to zaslužila? Zar samo time što sam onog jadnog bednika spasla od smrti? Avaj meni nedostojnoj! O kako je velika milost Božja!”
I to govoreći ona ispusti dušu, i lice se njeno zasija kao svećom osvetljeno.
Eto šta znači spasti dušu jednog čoveka. Eto kako jedno delo milosti prema bližnjem pokriva mnoge grehe!