OČEKIVANJE
Osmehujem ti se ko zvezdano nebo
i sazvežđa reči na hartiju ti slažem
ono što nosim u ponosnom srcu treba
ko zvezda najsvetlija za ljubav, svetlost da kaže.
Čekam da te vidim sa ramena bašta,
kao đurđevaka žamor kroz moj život da prođeš,
čekam tvoj nežni lik, ko praskozorje lep, zamaštan,
i tvoju ljubav od proleća da dođe.
Istrgla sam iz neba roj sazvežđa zlatnih
i na njima ti pišem pesmu ovu nemirnu
zvezdama ispisujem srca beskraj-reči
po pticama ti šaljem ovu od zvezda liru.
Ponekad navratiš tiho ko oblak u odaje snova
i tada ko suza nemoćna ruku ti belu držim,
a zatim prazninu u sebi nosim, nosim, nosim
punu lepoželjih, nevinih golubova.
Neću da te tražim, znam da je samo u meni
svetlost ova zvezda, zvezdano vino glasa,
ako te slučajno sretnem, najlepšom pesmom zvezda
iz lobanje i snova, zastrću ceo beskraj slavujskih ljudskih gnezda.
Moramo daleko biti jedno od drugog danas
jer mi se čini da ljubav nije kolotečina puta između ruku zvezda,
ni poljubac običan od zemnog praha, voštan
već sa usne pesnika grana Mlečnog puta od gnezda do gnezda.
I poneka dobrota koja
ko oblak rumen, sunčan
sve inje nepismeno prošlosti noći
nečije teško iza nas može skriti.