CARSKA PORODICA

Smrt Romanovih jedna je od najvećih misterija 20. veka, a najnoviji rezultati istrage uneli su nove sumnje i iznova pokrenuli pitanja – kako je ruska carska porodica ubijena i da li su posmrtni ostaci pronađeni u Ganjinoj jami zaista carski?

 

Ruska pravoslavna crkva i deo potomaka carske porodice i dalje sumnjaju u autentičnost posmrtnih ostataka Nikolaja II, njegove supruge i petoro dece, koje su boljševici streljali 1918. godine i na brzinu sahranili na području Jekaterinburga. To je jedan od razloga što je pre dve godine obnovljen „carski slučaj“. Ipak, ni zvanična istraga, ni Crkvena komisija, koja sa njom radi, nisu dale odgovor na pitanje kome zaista pripadaju „jekaterinburški ostaci“.

smrt romanovih

Iako istraga nije u potpunosti završena, rezultati ekspertiza donose nove činjenice o okolnostima smrti porodice Nikolaja II i uništavanju njihovih tela, mada rezultate tek treba analizirati, rečeno je na konferenciji „Slučaj o ubistvu carske porodice: nove ekspertize i materijali“, održanoj u moskovskom Sretenskom manastiru, na kojoj su se okupili istražitelji, forenzičari, sudski veštaci i drugi eksperti, kao i istoričari, antropolozi i sveštenstvo.

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril je izjavio da ne razume zašto sovjetske vlasti nisu uništile tela carske porodice, zakopane u blizini Jekaterinburga, ako su ona stvarno autentična.

Patrijarh je dodao da za to „pitanje ne postoji odgovor zasnovan na dokazima — postoje samo pretpostavke“.

Neki stručnjaci pretpostavljaju da su se „sovjetske vlasti osećale dovoljno jako i da su verovale u to da niko ne može da pronađe posmrtne ostatke“.

„Za nas nije samo pitanje kako je izvršeno to ubistvo, šta je sve to označavalo i da li pronađeni posmrtni ostaci pripadaju carskoj porodici. To pitanje je povezano sa duhovnim životom našeg naroda, pošto je carska porodica kanonizovana i duboko poštovana u narodu. Zato nemamo prava na grešku“, istakao je ruski patrijarh. On sumnja i u verziju o potpunom spaljivanju carskih ostataka, s obzirom da je i sam bio svedok procesa kremacije umrlih u Indiji i da „svejedno, ostaju delovi tela“.

Istražni organi su u obnovljenoj istrazi o ubistvu carske porodice obavili više od 30 ekspertiza i ispitali više od 20 ljudi, koji su pronašli posmrtne ostatke i učestvovali u iskopavanju, ali se, kako je naglašeno, istraga nastavlja.

Obavljaju se temeljne analize posmrtnih ostataka, koji su pronađeni u dve grobnice u Porosjonkovom logu. Eksperti treba da otkriju uzroke smrti, ustanove pol i eventualne rodbinske veze, kao i da identifikuju različite povrede.

Reč je o posmrtnim ostacima devetoro ljudi, koji su pronađeni 1991. i 2007. godine. Prvo su 1991. godine u masovnoj grobnici u blizini Jekaterinburga pronađeni ostaci, kako se veruje, Nikolaja II, njegove supruge Aleksandre i tri ćerke. Dve godine kasnije, 1993. godine, pokrenuta je istraga o ubistvu porodice Romanov kako bi se identifikovali ostaci carske porodice i njihovih sluga. Istraga je obustavljena 1998. godine „zbog smrti počinilaca zločina“.

Međutim, istraga je ponovo pokrenuta 2007. godine, kada su se pojavili novi dokazi — otkriveni su ostaci Nikolajeve dvoje najmlađe dece, ćerke Marije i jedinog sina, carevića Alekseja. Tada su pronađeni fragmenti kostiju i zubi žene i deteta.

Istraga sada razmatra sve verzije ubistva članova carske porodice, uključujući i onu o uništavanju tela u Ganjinoj jami, a u te svrhe obavljaju se i molekularno-genetske ekspertize.

Predsednik Udruženja za sudsku medicinu Severozapada Rusije i predsednik Međunarodnog kongresa sudskih medicinara Vjačeslav Popov je siguran da tela porodice Nikolaja II, njihovih sluga i doktora Botkina nisu mogla u potpunosti da budu uništena sumpornom kiselinom i spaljivanjem.

On je rekao je da su eksperimenti sprovedeni ne samo uz upotrebu koncentrovane sumporne kiseline, već i u komori za kremiranje, što je dovelo stručnjake do zaključka da je na taj način nemoguće potpuno uništiti tela.

Popov je takođe istakao da se zahvaljujući novim tehnologijama mogu očekivati objektivni zaključci eksperata, a da je po prvi put urađena multispiralna tomografija posmrtnih ostataka, koja je potvrdila „stari karakter povreda“ pronađenih na „lobanji broj četiri“. Prema njegovim rečima, upravo ta lobanja sa velikom verovatnoćom pripada caru Nikolaju II. Povrede, kako je naveo, veoma podsećaju na one koje je car zadobio prilikom pokušaja atentata u japanskom gradu Ocu, 1891. godine.

Značajan deo članova Crkvene komisije gotovo da nema sumnju da je ubistvo cara Nikolaja II i njegove porodice bilo ritualno, ali ta verzija, kako je naglašeno, tek treba da bude dokazana.

„To što imperatora, pa čak i onog koji se odrekao prestola, ubijaju na taj način i to što su žrtve bile ’podeljene‘ među ubicama, o čemu svedoči Jurovski (jedan od učesnika streljanja), i što su mnogi hteli da budu ubice cara, govori o tome da je to moglo biti ritualno ubistvo“, rekao je episkop Jegorjevski Tihon (Ševkunov), sekretar Crkvene komisije za proučavanje rezultata istraživanja ostataka, dodavši da većina članova Crkvene komisije ne sumnja da je to bilo tako.

Marina Molodcova, viši istražitelj za posebno važne slučajeve Istražnog komiteta Rusije, kaže da će biti sprovedena i psihološko-istorijska ekspertiza, koja treba da reši pitanje o mogućem ritualnom karakteru ubistva, kao i ekspertiza o beleškama Jakova Jurovskog, koji je rukovodio streljanjem carske porodice, pošto postoji sumnja u autentičnost tih zapisa. Ona dodaje da još nije završena molekularno-genetska ekspertiza, a takođe i ekspertiza zemljišta kako bi se utvrdila verovatnoća spaljivanja carske porodice.

„Obavljanje ekspertiza traži vreme“, zaključila je ona.

Vasilij Hristoforov, glavni naučni saradnik Instituta ruske istorije RAN i istorijski istraživač koji radi za ruske specijalne službe, opovrgao je glasine da su boljševici odsekli glavu Nikolaju II i poslali je u Kremlj. Prema njegovim rečima, ta informacija nije potvrđena u istrazi.

Šef Odeljenja za sudsku medicinu i identifikovanje ličnosti Ruskog centra za sudsko-medicinsku ekspertizu Viktor Zvjagin smatra da i dalje treba istraživati mesto gde su pronađena tela carske porodice. Prema rečima eksperta, takav zaključak je izveden na osnovu „veličine pronađenih fragmenata kostiju i zuba“, koji, kako se pretpostavlja, pripadaju deci cara Nikolaja II, careviću Alekseju i velikoj kneginji Anastasiji.

Zvjagin je naveo da je bilo dostavljeno 46 fragmenata kostiju, od kojih je većina imala masu manju od grama. Osim toga, tamo su pronađeni i fragmenti kostiju koji ne pripadaju ljudima.

„Rezultati pokazuju da je otkriveno samo jedno od nekoliko mesta pokopavanja i da je neophodno nastaviti pretragu (grobnice). Postoje informacije da je pronađeno nekoliko mesta gde je ostatke moguće pronaći pomoću 3D radara“, rekao je Zvjagin.

Podsetimo, Nikolaj II, njegova supruga i petoro dece, ubijeni su 1918. godine po naređenju boljševika, posle Oktobarske revolucije. Njihova tela su bačena u rudarsko okno, a zatim na brzinu zakopana u blizini Jekaterinburga, na Uralu.

Više od 70 godina niko nije znao gde je tačno sahranjena carska porodica. Priču o ubistvu carske porodice prate razne verzije, istinita i lažna svedočenja učesnika, brojne legende i misterija o tome da li je neko od Romanovih, ipak, preživeo.

Zvanično priznata ekspertiza kaže da je „DNK analizom dokazano da su u blizini Jekaterinburga pronađeni ostaci članova carske porodice“. Na godišnjicu streljanja, 17. jula 1998. godine, sahranjeni su uz najveće državne počasti u Petropavlovskoj crkvi u Sankt Peterburgu, gde počivaju svi Romanovi. Ruska pravoslavna crkva je 2000. godine kanonizovala članove carske porodice.

Izvor: Sputnjik

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.