ŠTETNOST OSVETLJENJA
Nova studija uz pomoć satelita otkrila je da se veštačko osvetljenje širi po svetu i postaje sve svetlije, čime se proizvodi svetlosno zagađenje tokom noći. Ovaj zabrinjavajući trend ima posledice po okolinu, kao i po ljudsko zdravlje.
Istraživači su otkrili da su u mesecu oktobru svake godine od 2012-2016. površine veštačkog svetla na Zemlji rasle za oko 2,2 odsto godišnje, a totalno zračenje za 1,8 odsto. Povrh toga, spoljne oblasti koje su već bile osvetljene kad je počelo istraživanje 2012, takođe su postale svetlije za 2,2 odsto godišnje.
Najbrži rast je bio u zemljama u razvoju, odnosno u regionima Azije, Afrike i Južne Amerike. Zemlje koje su već jarko osvetljene, poput Sjedinjenih Država i Španije, su delovale stabilno. Samo je mali broj zemalja u ratu, kao Jemen i Sirija, zabeležio pad nivoa veštačkog osvetljenja.
Ali, čak i u već stabilno osvetljenim zemljama, svetlosni nivoi verovatno rastu, kažu naučnici.
Plave LED sijalice posebno štetne
Ovo je zato što su mnogi dobro osvetljeni gradovi zamenili svoje žuto-narandžaste natrijumske sijalice sa štedljivim LED. Plave LED sijalice posebno ometaju mnoge noćne životinje, istakli su istraživači.
Ovo je zabrinjavajuće, jer smo uvereni da je veštačko svetlo zagađivač okoline, sa ekološkim i evolucionim implikacijama po mnoge organizme, od bakterija do sisara, uključujući nas ljude, kao i da može preoblikovati čitave društvene ekološke sisteme – izjavio je Franc Kolker sa Instituta ekologije pijaće vode i ribarstva Libnic, jedan od autora studije.
Zahvaljujući električnom svetu, spoljno svetlo raslo je pri stopi od 3-6% godišnje u drugoj polovini 20. veka. Iako je ovo doprinelo ljudskoj produktivnosti i bezbednosti, ima i svoju tamnu stranu – noć više nije dovoljno mračna.
Pola Evrope i četvrt Severne Amerike sada se suočava sa ozbiljno modifikovanim ciklusima svetlo-tama, saopštili su autori studije nazivajući to široko rasprostranjenim “gubitkom noći”.
Svetlosno zagađenje može imati ozbiljne posledice po živa bića, koja su evoluirala u skladu sa normalnim ciklusom dan-noć, na planeti na kojoj je glavni izvor svetlosti tokom noći bio mesec, kao i trenutni izvori poput vulkana, munja, šumskih požara ili aurora.
Novi izvor stresa
– Gledajući sa evolutivne perspektive, veštačko svetlo tokom noći je novi veliki izvor stresa. Problem je što je se svetlo postavlja na mesta i u vreme u kojima ga prirodno nema i mnogi organizmi nemaju šansu da se prilagode ovom novom uzroku stresa – kaže Holker.
To je veliki problem, s obzirom da su 30 odsto kičmenjaka i više od 60 odsto beskičmenjaka noćna bića. Svetlosno zagađenje pogađa i biljke i mikrobe, te ključne veze između vrsta – na primer, oprašivanje biljaka i širenje semena od strane noćnih bića.
– Ovo preti biodiverzitetu putem promene noćnih navika, poput reprodukcije ili migracije mnogih različitih vrsta – insekata, vodozemaca, riba, ptica, šišmiša i drugih životinja. Ljudi su takođe pogođeni veštačkom svetlošču jer postoje određeni psihološki procesi koji se događaju tokom dana, i određeni procesi koji se dešavaju noću – a oni često rade jedan protiv drugog -naglasio je Holker, preneo je “LA tajms”.
Zato delovanje protiv našeg biološkog sata dan-noć (na primer noćna smena) može dovesti do brojnih problema, tipa depresije, gojaznosti i dijabetesa.
I, naravno, što je više svetlosnog zagađenja, vidimo manje zvezda, pa je astronautima teže da proučavaju nebo sa zemaljskim teleskopima.
– Veoma smo zainteresovani za saradnju sa gradovima i lokalnim vladama, kao i industrijom, da iznađemo načine da eventualno obrnemo ovaj trend – zaključio je Kristofer Kajba iz nemačkog Istraživačkog centra za geonauku, vođa studije.
Izvor: Blic.rs