IZ NEDARA ZEMLJE

Za njih biste verovatno rekli da se kriju u šumama Tajlanda ili Brazila, jer vrela Srbije svojom lepotom u potpunosti odudaraju od predela koje ljudi obično posećuju.

 

Na turističkim brošurama koje prezentuju lepote naše zemlje obično se mogu videti prelepe planine, reke, gradovi, tvrđave i nacionalni parkovi. Za zemlju bez mora, mnogi bi rekli da je problem da privuče goste, ali u suštini to nije tako.

vrela srbije

Potvrda toj površnoj opaski je da u ovoj zemlji postoje neka mesta za koje biste rekli da, zbog svoje lepote i jedinstvenosti, na prvi pogled, ne pripadaju Srbiji, već da su to neki predeli dalekih egzotičnih zemalja. Takva su, na primer, prelepa vrela Srbije.

Za njih biste verovatno rekli da se kriju u šumama Tajlanda ili Brazila, jer su to atrakcije koje u potpunosti svojom lepotom odudaraju od uobičajenih predela koje ljudi obično posećuju u našoj zemlji.

Ova vrela su svakako nešto najlepše što je priroda naše zemlje iznedrila i kao takva zaslužuju posebnu pažnju.

Krupajsko vrelo

Za Krupajsko vrelo se čulo širom cele zemlje, a sigurno i regiona. Jer, ono je zaista po svojoj lepoti iznad onoga što čovek očekuje, te iz tog razloga slobodno možemo reći da je jedno od najčudesnijih destinacija koje Srbija sa ponosom treba da nudi u svom turističkom katalogu.

Ovo odredište se nalazi na podnožju planine Beljanice i udaljeno je nekih 35 kilometara od Žagubice, tamo gde prolazi autoput Žagubica-Despotovac. Kada dođete do Krupajskog vrela videćete mnoštvo zelenila, tirkiznu i na nekim mestima modrozelenu vodu, a isto tako i misteriozna pećinska vrata iz kojih izlazi voda iz zemaljskog bezdana, a koja vode u podvodni svet koji je slabo ko istražio.

Prema nekim merenjima istraživača, dubina Krupajskog vrela je 123 metra. Iako je ovo mesto jedno živo čudo prirode, Krupajsko vrelo je dobilo svoj konačni oblik zahvaljujući čoveku koji je 1945. godine pregradio vrelo, napravivši betonsku branu koja je učinila da se ispred vrela načini veštačko jezerce za potrebe mlina. Jezerce od 40 metara dužine i 17 metara širine, puni se vodom iz vrela, koja je čista kao suza i providna do čak 6 metra dubine.

Vrelo Mlave

Nedaleko od Krupajskog vrela se nalazi vrelo Mlave, poznato i po imenu Žagubičko vrelo. Kao i Krupajsko vrelo, voda sa vrela Mlave poseduje specifične nijanse zelene boje, zahvaljujući okolnoj vegetaciji. U toj vodi možete videti pastrmke koje imate priliku i da probate ukoliko posetite restoran nadomak vrela.

Dubina vrela Mlave je preko 72 metra, ali se ne zna tačno koliko je duboko, jer ronioci nisu uspeli dalje da ispitaju dubinu vrela zbog strujanja vode iz sifonskog kanala i male bezbednosti.

Zbog svoje izuzetne čistoće i bistrine vode, providnost vrela je čak do 10 metara. Iako ovo vrelo deluje kao raj za plivanje, pogotovo tokom toplih letnjih dana, voda je zaista hladna, pa se preporučuje da se ne kupate u njoj ako niste spremni da cvokoćete.

Taorska vrela

Za Taorska vrela se priča da su nekada bila lepša od Plitvičkih jezera. Međutim, voda ovde više ne teče kao što je nekad tekla, pa tako Taorska vrela nemaju više isti izgled kao pre. Problem je u tome što je 70-ih godina lokalna vlast odlučila da kaptira vodu za upotrebu jednog vodovoda nedaleko odatle. Od tada, mesto koje je bilo među najpoznatijim turističkim atrakcijama u zemlji nažalost je uglavnom zaboravljeno.

taorska vrela gornja vodenica

Svakako, Taorska vrela ne zaslužuju da budu zaboravljena, jer uprkos svim teškoćama, voda je pronašla svoj način da dalje ovde teče i na taj način učini da ovaj kraj i dalje pleni svojom lepotom i da preživi jedno od najlepših mesta u zemlji.

Kada dođete ovde, videćete dve vodenice, iako je ovde nekada bilo čak njih dvanaest, a vrhunac vas čeka tamo gde se nalazi jedna mala drvena kućica kod gornjeg dela vrela. Tu ćete videti kako voda pravi male slapove nizbrdo, a na vama ostaje da zamislite kako je to nekada izgledalo i zašto je ovo mesto možda bilo lepše od Plitivčkih jezera, koja su poznata širom sveta.

Vrelo reke Gradac

Reka Gradac je poznata kao jedna od najčistijih reka u Srbiji. Interesantno je da se na ovoj reci zapravo nalaze dva vrela. Prvo vrelo se zove Zelenci i dobija svoju vodu od sedam izvora koji su raspoređeni na nekih 100 metara od leve obale reke. Drugo vrelo, Kolovrat, nalazi se samo 250 metara nizvodno, na desnoj obali reke. Kolovrat možete videti samo ukoliko vam rečni tok to dozvoljava, jer Gradac ume jačim tokom da maskira ovo vrelo.

Ovo je svakako jedan od najživopisnijih delova zapadne Srbije. Dok koračate rekom, očekujte da ćete videti razne životinje koje žive u okolini, baš zbog njene savršene čistoće. Isto tako, možete da posetite i vidite Degurićku pećinu, manastire Ćelije i Lelić, a ako odlučite da ovde prenoćite, onda će vam sama priroda biti savršen hotel, jer možete kampovati pored same reke.

Vrelo Perućac

Vrelo Perućac sa svojih 365 metara dužine se ujedno broji kao najkraća reka i najveće vrelo u Srbiji. Nalazi se između nekih od najpopularnijih i najpoznatijih turističkih destinacija u Srbiji, a to su Bajina Bašta, gde je čuvena Drinska kuća i Nacionalni park Tara, iz čije planine ovo vrelo inače izbija.

Slično ostalim pomenutim vrelima, Perućac takođe može da se diči izuzetno čistom vodom. Jedna od najlepših karakteristika ovog vrela su njegovi slapovi. Kako voda silom prelazi preko kamenja, tako pravi vodopade svojim tokom sve dok se ne ulije u reku Drinu. Zbog svog kratkog toka reke koju čini voda iz vrela, dešava se da baš iz tog razloga budu poistovećeni. Zbog svoje dužine, reka se još zove “reka Godina”, a poslednji “dan” je mesto gde se uliva u reku Drinu.

Autor: Dragan Veselinović, osnivač i urednik sajta Avanturista

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.