STALNO PODSEĆATI NA ALBANSKI TERORIZAM
Bojan Đokić je mladi istoričar koji se posebno zainteresovao za istraživanje stradanja srpskog i ostalog manjinskog stanovništva na Kosovu i Metohiji 1998. godine. Ovo je upravo tema najnovije postavke Muzeja žrtava genocida u prostorijama Narodne Banke Srbije.
Bojan Đokić i dr Nenad Antonijević autori su izložbe Muzeja žrtava genocida pod naslovom „Stradanje Srba i drugih nacionalnih manjina na Kosovu i Metohiji 1998. godine“, koja je postavljena u Narodnoj Banci Srbije. Sa istoričarom Đokićem razgovaramo o ovoj postavci, koju prati i katalog na engleskom jeziku, dok će dokument u PDF formatu biti uskoro dostupan preko interneta.
Zašto je, prema Vašem mišljenju, moralo da prođe toliko godina da bi se realizovala jedna ovakva izložba o stradanju Srba 1998. godine na KiM?
– Pitanje je isuviše složeno, pa ću Vam navesti samo pojedine razloge. Nemanje svesti o stradanju srpskog naroda prisutna je kod najodgovornijih ljudi u državi i naučnim institucijama još od 1945. godine. Oglašavao sam se u javnosti o potrebi stvaranja Instituta za istraživanje ratnih zločina na Kosovu i Metohiji, a posebno zato što u Prištini takav Institut postoji od 2011. godine. O tome kakva je briga za tu temu govori i podatak da još nemam stalno zaposlenje. Nerazumevanje šta za jednu naciju znači kultura sećanja je jedan od odgovora na Vaše pitanje. Problem je i nedostatak stručnjaka, jer ljudi ne žele da se bave masovnim grobnicama i smrću. Nedostatak spremnosti da se podrže naučno zasnovani projekti, jer se srpske žrtve i veliko naše stradanje tokom XX veka koriste radi političke (zlo)upotrebe i manipulacije i to je razlog. Kao primer, navešću Vam da sam tokom 2017. godine konkurisao kod nekoliko institucija u našoj zemlji za više projekata o stradanju srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji od albanskih paravojnih formacija, ali sam svaki put bio odbijen. U planu mi je da početkom 2018. godine konkurišem kod Kancelarije za Kosovo i Metohiju za projekat koji bi obuhvatao objavljivanje naučne srpsko-engleske monografije koja bi imala oko 600 strana o stradanju srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji od albanskih paravojnih formacija u periodu od 1998. pa do 2004.godine, kao i izložbu o našem stradanju tokom 1999 godine. Nadam se da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju prepoznati svrhu i značaj jednog ovakvog projekta.
Sa kojim ciljevima je rađena izložba?
– Dugogodišnje bavljenje ratnim zločinima na Kosovu i Metohiji izazvalo je kod mene unutrašnju potrebu da se istina o stradanju srpskog stanovništva od albanskih paravojnih formacija izvuče iz naučnih časopisa i drugih izvora i prikaže široj domaćoj i inostranoj javnosti. Izložbom sam želeo da dam doprinos negovanju kulture sećanja na nastradale na Kosovu i Metohiji koja je za sada u samom začetku. Koautor izložbe dr Nenad Antonijević, naš najveći stručnjak za ratne zločine na Kosovu i Metohiji tokom Drugog svetskog rata i recenzent dr Aleksandra Kolaković, naučni saradnik Instituta za političke studije obezbedili su da se ne pogreši u metodologiji objektivnosti i verodostojnosti.
Gde sve planirate da pošaljete katalog na engleskom jeziku, sačinjen povodom izložbe?
– Učešćem na konferencijama u Izraelu, Rusiji, Rumuniji, Bangladešu, itd., stekao sam mnogo kolega-prijatelja širom sveta. Plan je da preko njih doprem do najznačajnijih institucija u svetu: memorijalni centar Shoah u Parizu, muzej-institut jermenskog genocida u Jerevanu… Obzirom da će Muzej žrtava genocida učestvovati u decembru i na nekim seminarima i konferencijama u Izraelu, biće dostavljen i memorijalnom centru za jevrejske žrtve Yad Vashem u Jerusalimu. Takođe, katalog izložbe u PDF formatu biće uskoro dostupan preko interneta.
U svet, prvi put, posle 17 godina idu fotografije, faksimili dokumenata, štampe i knjige o stradanju srpskog i drugog manjinskog stanovništva na KiM 1998.od terora albanskih paravojnih formacija. Ima li reakcija, kako planirate da ih pratite?
– Trenutno su vidljive reakcije samo na internetu. Kada je u pitanju stručna i posebno naučna javnost, potrebno je neko vreme kako bi se izmerila citiranost. S obzirom da je katalog izložbe na engleskom jeziku, verujem da će citiranost biti svake godine sve veća i veća.
Nepregledni napori nekoliko udruženja porodica stradalih Srba i drugih manjina na KiM ostajali su bez odgovora na brojna pitanja. Šta izložba može da pokrene i koje činioce može da animira u smislu zadovoljenja pravde?
– Srpska javnost mnogo očekuje od novoformiranog Suda koji će suditi bivšim pripadnicima OVK za izvršene ratne zločine na Kosovu i Metohiji. Realizacijom ove izložbe jedan od potajnih ciljeva nam je bio da srpske žrtve i njihove porodice dobiju satisfakciju. Do satisfakcije neće doći ukoliko svetska javnost ne bude obaveštena o našem stradanju.
Kakva je posećenost izložbe, da li ispunjava vaša očekivanja?
– Imajući u vidu da je u pitanju teška tema, posećenost izložbe je izvanredna. Samo na otvaranju je bilo više od 60 ljudi, uprkos kiši koja je padala čitav dan. Izložba je opravdala naša očekivanja obzirom na odjek među naučnicima, pozitivnim reakcijama posetilaca na izložbu i komentarima na društvenim mrežama.
Da li će izložba obići i druge gradove?
– Nadam se. To zavisi od uprave Muzeja žrtava genocida. Koliko sam ja obavešten, pojedine institucije iz Kragujevca su zainteresovane za izložbu. Moja želja je da izložba posle obilaska gradova u Republici Srbiji, bude otvorena i u bratskoj Republici Srpskoj.
Istoričar-master Bojan Đokić rođen je 12. maja 1983. godine u Prištini. U Beogradu je završio XI gimnaziju i studije istorije na Filozofskom fakultetu. Student je doktorskih studija istorije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. U periodu od 2007. do 2013. godine radio je u više beogradskih osnovnih škola i gimnazija kao profesor istorije. Od novembra 2013. godine radi u Muzeju žrtava genocida u Beogradu kao stručni saradnik. Bio je angažovan na projektu „Zločini na Kosovu i Metohiji u XX i XXI veku“, a do kraja 2017. na projektima „Zločini na prostoru bivše Jugoslavije u XX i XXI veku“ i „Žrtve rata 1941–1945“. Istraživao je u Arhivu Srbije, Arhivu Jugoslavije, Istorijskom arhivu Beograda, Diplomatskom arhivu Ministarstva inostranih poslova Srbije, Arhivu Muzeja žrtava genocida, itd. Objavio je više od 27 radova u naučnim časopisima i zbornicima radova u zemlji i inostranstvu i još nekoliko se nalazi u procesu objavljivanja. Učestvovao je na 16 naučnih konferencija u zemlji i inostranstvu. Oblast interesovanja su mu, pored ostalog: život i delo Mitre Mitrović, modernizacijski procesi u posleratnoj Jugoslaviji, Holokaust, genocid i zločini na prostorima bivše Jugoslavije, pravo i kriminologija, kultura sećanja i memorijalizacija, stradanje srpskog i drugog manjinskog stanovništva na Kosovu i Metohiji 1941 – 2004. godine, ljudska prava, javnost, međuetnički odnosi na Kosovu i Metohiji, uništavanje duhovno – kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić