BOJIM SE

bojim se

Bojim se vremena koje će doći
i svih tih
nadolazećih sumornih noći

Postaću umorni i iznemogli pesnik
sa smrznutim rukama
Neverno pseto
neposlušnog gospodara
koje ga izlaže neprestanim mukama

Biću nedužna žrtva
uzaludnog čekanja na
komadić sunca
i nikad neću naučiti da rešavam
ukrštene namere pijanih mornara i
njihovog razuzdanog kapetana
na otvorenom moru koji pijan bunca

Želim da samo deca budu srećna
i to će biti jedina vrsta mog mira
Jer, ja sam staromodna žena
koja još uvek čuva mrvice sa stola
kao jedini dokaz sopstvenog prestola

I nikad neću nikom
poželeti da kao ja
ovako nečujno nestaje noćas.
Jer
Greh je imati
krila u zemlji
gde su ljudi
željni sunca
i lepote neba
Da postanemo ljudi,
mnogo nam vremena treba…

MOŽDA

Možda se naše tuge
nikada neće sresti…
Možda je sreća
u onom što
jedno drugom
nikada nismo rekli…
Možda se srce
samo tišinom daje
Možda duša
pronicljiva
jedino tako
može da traje…

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.