SVESTRANI DŽONI
Ikona američke muzike Džoni Keš pevao je o velikim grešnicima koji su spoznali strahotu svojih postupaka, što je isto tvrdio i za sebe. Producenti su bili zgroženi njegovom željom da ide u zatvore i peva ljudima kako bi im pružio utehu i nadu. Za sve te puritance, Keš je imao sjajan odgovor!
Džoni Keš (26. februar 1932 — 12. septembar 2003) bio je američki pevač, tekstopisac, gitarista, glumac i kompozitor koji se širom sveta smatra jednim od najuticajnijih muzičara 20. veka.
Iako prvenstveno zapamćen kao ikona kantri muzike, njegove pesme sadrže elemente rokenrola, rokabilija, bluza, folka i gospela. Upravo ova muzička svestranost je donela Kešu retku čast da bude primljen u tri različite kuće slavnih – Kantri, Rokenrol i Gospel muzike.
Pismo koje je Džoni Keš 1994. godine napisao svojoj supruzi Džun Karter proglašeno je najlepšim ljubavnim pismom svih vremena u anketi britanskog osiguravajućeg društva Beagle Street.
Srećan rođendan, princezo.
Starimo i navikavamo se jedno na drugo. Isto razmišljamo. Čitamo jedno drugom misli. Znamo šta želimo bez ijednog postavljenog pitanja. Ponekad malo idemo na živce jedno drugome. Ponekad možda i jedno drugo uzimamo zdravo za gotovo.
Ali ponekad, kao danas, razmišljam o svemu i postaje mi jasno koliko sam srećan što sam život proveo s najboljom ženom koju sam upoznao. Još uvek me fasciniraš i inspirišeš. Tvoj uticaj čini me boljim. Ti si predmet mojih želja i glavni razlog zbog kojeg postojim. Jako te volim.
Srećan rođendan, princezo.
Keš je ostao upamćen po svom dubokom bas-bariton glasu, prepoznatljivom zvuku svog pratećeg benda „Trojka iz Tenesija“, po besplatnim koncertima u zatvorima, imidžu zbog kog je zaradio nadimak „Čovek u crnom“ (Man in Black). Tradicionalno je svoje koncerte započinjao jednostavnim pozdravom: „Zdravo, ja sam Džoni Keš“, a zatim bi usledila njegova prepoznatljiva numera Folsom Prison Blues.
U svojim pesmama je opevao različite teme, najčešće peva o patnji, moralnim dilemama i iskupljenju, naročito u kasnijoj fazi karijere. Njegove najpoznatije numere su: I Walk the Line, Folsom Prison Blues, Ring of Fire, Get Rhythm, Man in Black. Takođe je snimao i šaljive pesme kao što su: One Piece at a Time i A Boy Named Sue; duet sa svojom budućom suprugom Džun Karter pod nazivom Jackson (kog su pratili brojni dueti nastali za vreme njihovog braka); i železničarske teme Hey, Porter i Rock Island Line.
U poslednjoj fazi svoje karijere Keš je obrađivao pesme modernih rok muzičara, od kojih je svakako najuspešnija obrada grupe Nine Inch Nails – Hurt.
Džoni Keš u mnogim svojim pesmama govori o velikim grešnicima koji su spoznali strahotu svojih postupaka, što je isto tvrdio i za sebe. Pružio je utehu i nadu ljudima u zatvoru koji su ga u pismima molili da dođe u zatvor i peva. Kad je izrazio želju producentima da pođe u turneju po zatvorima, oni su bili zgroženi.
„Tvoju muziku slušaju hrišćani! Šta misliš, kako će reagovati kad čuju da pevaš ubicama, lopovima, silovateljima? Biće ljuti!“, prigovarali su mu.
„Onda oni i nisu hrišćani“, odgovorio je Keš u svom stilu.
Na pitanje zašto uvek nosi crno, Džoni Keš je rekao: „Za one koji nikada nisu pročitali ili čuli reči koje je izgovorio Gospod Isus Hristos“.