Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ZAŠTO JE HADŽA PLEME U TANZANIJI BITNO ZA VAS?

Hadža pleme u Tanzaniji su danas veliko nutricionističko pitanje u svetu. Zašto je Hadža dijeta i način ishrane bitan za zapadni svet i naše prehrambene navike.

 

A posebno zašto je bitno za vaše malo dete koje mazite i pazite, učite ga da stalno pere ruke i da ne dira ništa prljavo. I stalno mu ruke brišete vlažnom maramicom.

Bitno je zato što na svom primeru afrikanci i Hadža dijeta menjaju celokupnu paradigmu naših savremenih higijenskih standarda i verovanja, što preispituju naše prehrambene navike i ono što smo do sada smatrali da je zdravo.

U čemu je tu poenta?

Hadža dijeta i mikrobiom - Čemu nas može naučiti Hadža pleme u Tanzaniji

Hadža pleme je jedno od retkih nomadskih plemena u svetu koje se još uvek hrani na starinski način lovaca sakupljača. Jedu samo ono što ulove (mravojedi, sitne ptice, zebre) i ono što naberu u okolini, neke sitne bobice, voće, med, plod baobab drveta, korenje, lišće.

Ima ih još oko par hiljada a svega još 200 njih se hrani na takav drevni način. I na tome bi se sva etno egzotika završila da zapadni svet u zadnjoj deceniji nije fokusiran na istraživanje našeg mikrobioma, odnosno crevne flore, bakterija u crevima.

Pošto su naučnici dosledni i sveobuhvatni, svojim istraživanjima mikrobioma ljudi su obuhvatili i ovo usamljeno afričko pleme i na svoje iznenadjenje otkrili da Hadža pleme ima daleko raznovrsniji sastav crevne flore od zapadnog čoveka. Zapravo izračunali su da njihov mikrobiom sadrži 40% više raznovrsnih bakterija od nas.

I da su vrlo zdravi, čili i veseli.

Pogadjate da su njihove higijenske navike daleko od naših, nema tu pranja voća i povrća, meso se samo baci na užareni ugalj i posle polusirovo jede, nemaju frižider za čuvanje namirnica, vodu koju piju ne možemo nikako smatrati zdravom po našim standardima, ali oni od svega toga ne oboljevaju. Hadža dijeta vam poručuje da ne preterujemo sa higijenom i ne pokušavamo da živimo sterilno.

Takodje, njihova hrana je daleko bogatija balastnim materijama nego naša ishrana, par puta imaju više biljnih vlakana u ishrani nego mi, što je bitno jer su vlakna prebiotici – hrana za dobre bakterije u crevima.

Loše bakterije vole hranu bez balastnih vlakana jer se sa njom više množe u crevima. Time Hadža dijeta dokazuje važnost ishrane bazirane na povrću i voću.

Naučnici dolaze do zaključka da im njihova bogata crevna flora obezbedjuje natprosečno jak imunitet koji ih čuva od bolesti. Jer prljave ruke i prljava organska hrana im donose taj niz raznovrsnih sojeva bakterija koje ih zapravo štite od bolesti!

Oni ne jedu sterilnu i prksanu hranu, oni ne sterilišu svoje ruke i usta, oni ne prokuvavaju hranu, oni ne vode računa o higijeni jer oni žive u simbiozi sa bakterijama koje ih zauzvrat štite.

Golden Sweden bitter 1200 x 628

To inače nije nova stvar, još početkom milenijuma su Švedjani zaključili da sterilni uslovi koji vladaju u njihovim salama za porodjaje dovode do toga da novorodjene bebe pri porodjaju ne pokupe bakterije koje im trebaju u životu. Takva deca dobijaju u kasnijoj dobi alergije. Zato su ponovo vratili praksu porodjaja po kućama, doduše bez zardjalih noževa 

Amerikanci su došli do podataka da deca rodjena carskim rezom zbog toga što nisu prošli kroz grlić materice majke i nisu pokupili bakterije za njihovu crevnu floru imaju drugačiji mikrobiom i podložniji su kasnije u životu bolestima kao što su dijabetes i gojaznost.

Zapravo što jedemo sterilniju i preradjeniju hranu, što jedemo manje raznovrsno i što više pazimo o higijeni, naša crevna flora će biti siromašnija i naš imunitet će biti slabiji. Paradoksalno zar ne, protivi se svemu onome što su nas učili kroz život, da se od bakterija može oboleti. Da, može, ali ako suviše pazimo izgubimo i one bakterije koje nam pomažu u mnogo drugih aspekata.

Hadža pleme je na ispitivanju pokazalo još jednu bitnu karakteristiku a to je da im se crevna flora menja tokom sezone i u skladu sa onim što jedu, prilagodjavajući njihova tela okolini. To je otvorilo još jednu temu a to je važnost sezonske ishrane, odnosno da se jede ona hrana koja je adekvatna za to doba godine a ne da se južno voće tamani zimi. Jer ako niste znali južno voće hladi organizam i verovatno nameće letnje bakterije crevima a ne zimske, pa smo skloniji infekcijama.

Tako da je jesti hranu koja je sezonski prisutna još jedna poruka koju nam Hadži dijeta šalje iz dobrih navika prošlosti.

Jedan britanski profesor koji ih je izučavao je odlučio da proba Hadža dijetu i tri dana je jeo istu hranu kao i oni, te merio stanje svoje crevne flore. Zabeležio je da je nakon samo tri dana takve Hadža dijete i (nehigijenske) ishrane njegova crevna flora postala za 20% raznovrsnija. Zabeležio je takodje i da mu je nakon povratka u Britaniju ista raznovrsnost brzo iščezla, vraćajući se na prosečnu zapadnjačku vrednost.

To govori koliko je važno kontinuirano se dobro hraniti a ne adhoc režimima „zdrave ishrane“ pokušavati poboljšati zdravlje.

Ono što je još zanimljivo iz ovog istraživanja je da su zapadni posmatrači koji su jeli hranu Hadža plemena bili oduševljeni ukusom te hrane, iako im se u početku povraćalo od same pomisli da jedu srce i jetru mravojeda ili saće divljeg meda sa larvama mladih pčela.

Hadža dijeta menja duboko našu savremenu paradigmu zdravlja.

Zlatko Šćepanović 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: