Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Jecaji srca / Gubiš se – Milovan Petrović

JECAJI SRCA

jecaji srca

Jecaji srca žene u noći
odavno ona je sama,
zamagljen pogled suzne su oči
oko nje po svuda tama.

Ne tako davno srećna je bila
volela noći je duge,
sada je tama guši i steže
umreti može od tuge.

Ljubav joj ode negde daleko
već dugo živi sama,
sećanja njena polako, lagano
prekriva starosti tama.

Slika je samo na njega seća,
prolaze sumorni dani,
žena i tuga u kući jednoj
i dalje žive sami.

Jednog će dana taj čovek doći,
kasno će biti za sve.
Žena ga više poznati neće
jer nije čovek sa slike.

GUBIŠ SE

Gubiš se u tami sećanja mojih
vreme kao i uvek izbriše sve
sećam se samo očiju tvojih
sene prošlosti odnose te.

Gubiš se lagano u daljinu
ko magle jesenje uz obronke brega
i bela pahulja što nestaje lagano
na dlanu mome prolećnog snega.

Gubiš se, a ipak tu si u meni
ko rana što boli dok prošlost je
soli
senka mi osta sećanje samo
sećam se jedino očiju tvojih.

Sećam se očiju, bol grudi steže
druga mi sećanja u maglu beže.

1 komentar

  • Posle ove dve pesme bi kao šlagvort dodao jedan stih iz jedne od mojih naredni pesama:

    Dolaze proleća nova
    i novu nadu daju
    plodove proleća naših
    obično beremo na kraju.

Ostavite komentar