KAD REČI PADNU U VODU
Bojim se da reči ne znaju da plivaju.
Njima je svojstveno lebdenje:
među ljudima, u mislima.
Lebde na papiru,
gde se uvek mogu čitati
drugačije.
Kada reči padnu u vodu,
ništa se ne čuje;
nema uobičajenog zvuka.
Umesto krugova koje pravi kamenje,
reči prave kratere.
Produbljuju dubinu.
Možda smo tada u prilici da najbolje
shvatimo njihovo značenje.
Žrtvuju sebe zarad otkrića Drugoga.
Nisu krive reči.
To čulo vida,
kadro da zamke
razara i skida.
I opet sklono
da razigranim bojama
kamuflira svet!
HRABROST
Hrabrost je biti slab
pred onim koga iskreno voliš.
Očima govoriti,
zagrljajima isceljivati
neprevaziđene strahove.
Hrabro je tražiti sebe
u drugome.
Dati i zavoleti iznova,
smejati se, ljubiti s nadom…
Biti ranjiv na širokom polju
što se Ljubav zove!
Birati svet udvoje
i kad možeš biti srećan sam,
jer znaš zaista i sreća što je,
ali biraš da voliš
i postojiš udvoje.
Najviše si hrabar
kad imaš smelosti da budeš
kraj nekoga slab.