PORUKE OHRABRENJA
Akademik i katolički teolog don Tomislav Ivančić piše o tome kako vernik treba da se nosi sa poteškoćama i patnjom. Biti vernik znači patiti, ali i dobiti snagu protiv patnje; plakati, ali i biti utešen; biti ranjen, ali i zaviti rane; biti u mraku, ali i dobiti svetlo za izlazak iz mraka; umreti, ali i vaskrsnuti!
Ima ljudi koji samo zato veruju u Boga, da bi ih on sačuvao od zla. I kad ih poseti teškoća, problem, bolest, gubitak najdražih i najbližih, oni se pretvaraju u Božje protivnike?!
Jer, oni su uzeli Boga za privatnog policajca i agenta, oni su Boga hteli upotrebiti za svoj sitni život, za svoja mala probijanja, oni su hteli biti bogovi iznad samoga Boga!!!
Nikakvo čudo ako napuste versku zajednicu, jer nikada u njoj zapravo nisu ni bili!!!
Oni nikada nisu ni verovali Bogu, nikad nisu drugovali s Njime, nikad nisu imali poverenje u njega. Oni su samo hteli da ga plaćaju svojim vršenjem zapovedi i spoljnim praktikovanjem svoje vere.
Ne postaje se vernik zato da se zaštiti od patnje. Jer, može da se dogodi da ona još jače pogodi vernika nego ateistu.
Vernik je, međutim, čovek koji patnju može nositi, jer snagu dobija od Boga!!!
Vernik je i čovek koji u patnji još jače traži Boga, još mu se snažnije i bliže primiče i dobija stoga još veću snagu, pa raste u veri.
Čovek koji nikada nije poverovao Bogu i koji je s interesom postao vernik, pašće na prvom ispitu iskušnjenja!!!
Umesto da dobije, izgubiće i ono što misli da ima.
Vernik i nevernik nose patnju, treba da rešavaju probleme i podnose trpljenja!!!
Biti vernik – ne znači imati životne staze posute cvećem i suncem, nego kroz suze gledati sunce ili umesto sunca videti prekrasnu dugu u beskrajnoj lepoti boja!!!
Biti vernik znači patiti, ali i dobiti snagu protiv patnje; plakati, ali i biti utešen; biti ranjen, ali i zaviti rane; biti u mraku, ali i dobiti svetlo za izlazak iz mraka; umreti, ali i vaskrsnuti!!!
Neki je učenik upitao učitelja:
Učitelju, zašto dobri pate više od zlih?
Učitelj mu odgovori: Poslušaj me: neki je seljak imao dve krave – jednu snažnu, drugu slabu. Šta misliš na koju je stavio jaram?
Sigurno na jaku – odgovori mu učenik.
Učitelj zaključi: tako čini i divni i milosrdni Bog – da bi pokrenuo svet, stavlja jaram na dobre.
U glavama i srcima ljudi neprestano se ređaju pitanja: zašto kod nas ovollike paklene patnje, zašto progon nevinih, zašto ubijanje slabih i nejakih, zašto od celog sveta baš mi na krstu?
Jedni odgovaraju da je to kazna jer – previše grešimo, drugi da je to tako i da tu nema odgovora, treći misle da Bog s tim nema ništa.
Pa ipak, pogledamo li na krst, shvatićemo da patnja nije znak kazne, nego greha među nama. Ali, patnja može biti i znak privilegovanosti i poziv na veću svetost, slobodu i blagostanje.
Patnja može biti i znak da smo Bogu dragi kao njegov Sin i da nas poziva da mu se još više približimo, kako bi nas stavio na svoje srce. Ipak je patnja još uvek poziv da se borimo protiv nje!!!
Patnja je znak da nas Bog zove da mu uprkos svemu ostanemo verni, očekujući njegovu pomoć i da jedni prema drugima pokažemo ljubav tešeći, hrabreći, pomažući, ako treba i umirući jedni za druge!!!
U tome se pokazuje Božja mudrost i Božja veličina.!
Prihvatajući patnju iz Božje ruke, prihvatajući rat i progonstvo,prihvatamo mirno i kaznu za svoje grehe, ali istovremeno stvaramo prostore Božje prisutnosti, Božje ljubavi, i tako omogućavamo Bogu da može u nas uliti novi život, mogućnost nove kvalitete života!!!
Patnja je tu samo zato da bismo videli Božju utehu, smrt je samo tu da bismo doživeli ISUSOVO VASKRSNUĆE!!!
U patnji je stoga važno uvek gledati napred, gledati u Božje lice, tražiti Božju prisutnost i prihvatati njegovu volju, te tako omogućiti da patnja što pre završi.
Neka ti Bog da snagu da život i patnje hrabro izneseš do vaskrsnuća i večnosti!!!
Napisao prof. dr sc Tomislav Ivančić, akademik, teolog i univerzitetski profesor