Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Mediteranski rariteti među voćkama

VOĆE KOG NEMA „KOD KUĆE“

Koliko je neki krajolik interesantan oku posmatrača, često zavisi i od toga kakvo ga bilje i kakav prirodni ambijent krasi.

 

Valja imati u vidu da je agrokultura nešto što se neguje od najranijih dana čoveka i da kao takva ima izuzetan značaj i kada je u pitanju proizvodnja i kada je u pitanju lepota.

mediteranski rariteti među voćkama

Stoga ćemo govoriti o ponekim zanimljivim biljkama sa balkanskog mediterana, ali i o tome na koji način treba učiti da se prilagodimo savremenom dobu koje nudi mogućnost da poljoprivrednu kulturu podignemo na viši nivo. Najlon za plastenike, recimo, jedna je od tekovina savremenog doba, koja je i te kako promenila vremenska razdoblja rađanja pojedinog bilja.

Mreže za zasenu takođe su jedan od izuma koji u tropskim krajevima mogu da smanje sunčevo zračenje i nekad uspore vegetaciju, i doprinesu povećanju ploda.

Japanska mušmula usred crnogorskog primorja

japanska mušmula

Nješpula je biljka iz porodice ruža koja u jesenjem i zimskom periodu daje cvetove, dok u rano proleće dozrevaju njeni slatkasti plodovi. Zanimljivo je da ovaj produkt Italijani zovu nespola đaponese, a Britanci Loquat.

Reč je, dakle, o biljci koja je jestiva, a koju mnogi školarci na Mediteranu, sramežljivo otkinu iz komšijskih bašti. Karakterišu je žbunasta struktura, tamno zelena kožasta voćka kajsijastog oblika, i četiri košpice. Izvanredna je za pravljenje namaza, slatkog i džema.

Divlji nar – nije ono što mislite

divlji nar

I ovaj dasa je jedan od onih koji mogu izdrati najsurovije uslove. Reč je o naru koji raste pokraj puteva, ali i u šumama, a odlikuje ga tanje drvo sa mnogo trnja. Ovaj nar je za razliku od domaćeg koji kupujemo po supermarketima, mnogo, mnogo kiseliji, a prepoznaje se i tako što je izuzetno sitan.

Sirup od šipka, kako ga zovu na balkanskom mediteranu, izuzetno je bogat vitaminima, a pravi se u razmeri, kilo ceđenog nara i kilo šećera. Divlji nar je već vekovima prisutan na trpezi starih Bokelja.

Košćela – omen est nomen

košćela

Nema tog mladog primorca koji se barem jednom nije popeo na ovo čudnovato drvo, pa potom nije umeo da siđe. Košćela je listopadno drvo koje raste u Dalmaciji, Hercegovini i Crnoj Gori. Raste u vis do 25 metara, a lišće joj je tamnozelene prepoznatljive boje. U jesen se žuti čudnim sjajem. Plodovi su veoma mali i okrugli, pa podsećaju likom na sasušenu višnju. Smeđi, tamnoljubičasti plodovi su slatki i jestivi.

Ovo je biljka koja nesumnjivo ima možda i najviše narodnih imena. Sasušena kožica se lako odvaja od koske, koja i predstavlja veći deo ploda. Baš po koščici, košćela nosi ime. A zovu je još i fanfarika, fafarinka, turski čatlambuk, stup-kopriva, raketa, pokriva, ladonja, krašnac, košćelica, kostela, kostanjulja kopriuc, koprivček, koprivovc, koprivovec, koprivnjak, koprvka, koprivić, kastanjuole, glangolić, beprima…

Voćka sa Krfa

kumkvat

Verovatno ste, ukoliko ste bili na nekom od grčkih ostrva, imali priliku da sretnete njegovo veličanstvo Kumkvat.

Reč je o biljci koju ponegde zovu i Fortunela. Mala, minijaturna narandža može se jesti sirova sa korom ili bez nje, ali je mnogo češće možete naći u koktelima, džemovima, kao dodatak crnom ili zelenom čaju i u drugim sekundarnim oblicima.

Ostavite komentar

Ostavite komentar